Da bismo razumeli principe lečenja, moramo prvo napraviti razliku između “korena” i “grane”. Koren označava primarni aspekt bolesti, onaj koji igra odlučujuću ulogu. Grana je sekundarni aspekt. Koren i grana tako mogu imati različita značenja. U smislu vitalnog qi-a naspram patogena, vitalni qi (nazovimo ga uslovno imunitet) je koren, a patogen je grana; u smislu uzroka i simptoma bolesti – uzrok je koren, simptom je grana; ako gledamo hronološki redosled – starija (primarna) bolest je koren, novija (sekundarna) je grana.
Bolest se uvek odlikuje simptomima, ali ti simptomi su samo IZRAZ bolesti, ne i SUŠTINA bolesti. Na primer, glavobolja može biti izazvana različitim uzrocima: spoljašnjim patogenom, nedostatkom krvi, vlagom u telu, stagnacijom krvi, hiperaktivnošću yang-a jetre, itd. Adekvatna terapija, stoga, može uslediti tek nakon temeljne analize i shodno potrebi se pristupa uklanjanju patogena, prehranjivanju krvi, otklanjanju vlage, aktivaciji krvi ili umirivanju yang-a jetre, u cilju postizanja zadovoljavajućeg efekta.
Tretman usmeren na koren bolesti:
Najčešće se primenjuje kod hroničnih bolesti. Podrazumeva da se leči suština bolesti, suštinski uzrok koji je doveo do bolesti. Na primer, nedostatak yin-a doveo je do unutrašnje toplote i izazvao vrelinu u plućima , koja se ispoljila preko kašlja, blago povišene temperture, suvih usta i grla, crvenila u licu, znojenja u toku noći, itd. U tom slučaju simptom kao što je kašalj je grana, a nedostatak yin-a je koren. Prema tome, tretman bi trebalo da bude usmeren na jačanje yin-a, ne bi li se “navlažila” pluća, a ne direktno na otklanjanje kašlja.
Tretman usmeren na granu bolesti:
Opšte pravilo jeste da se, kad god je to moguće, primeni tretman usmeren na koren bolesti. Ipak, u slučaju komplikovanijih bolesti postoji podela na akutni (primarni) i hronični (sekundarni) aspekt. Ako je akutna komponenta ozbiljnije prirode, do nivoa da postane glavni aspekt bolesti, koji može ugroziti život pacijenta ili uticati na tretman korena bolesti, tada se prvo pristupa lečenju grane bolesti. Konačan cilj, međutim, i dalje ostaje lečenje korena.
Istovremeno lečenje korena i grane:
Ako su i grana i koren hronični ili akutni, oba se leče istovremeno. Tako ako je spoljašnji vrući patogen prodro u organizam i oštetio yin (tečnosti) u telu, izazvavši bol i nadutost u stomaku, zatvor, suva usta, ispucale usne, itd. – tretman treba usmeriti na uklanjanje vrućeg patogena i ishranjivanje yin tečnosti u telu. Ako bi se samo pristupilo uklanjanju patogena, tečnost u telu bi i dalje bivala oštećena, a ako bi se samo prehranjivao yin, vrelina u telu ne bi bila uklonjena.
Rutinski tretman i obrnuti tretman:
Rutinski tretman podrazumeva da se na osnovu simptoma i znakova odredi priroda bolesti (hladna ili topla, spoljašnja ili unutrašnja, nedostatak ili višak...) i u odnosu na to odrediti tretman (hlađenje za toplotu, umanjivanje u slučaju viška i sl.). Ovo je uobičajeni način lečenja koji ide nasuprot suštine bolesti.
Obrnuti tretman: kod komplikovanijih i ozbiljnijih bolesti postoje lažne manifestacije, koje nisu u skladu sa suštinom bolesti. Stoga se ne leči prosto hladnoća kod simptoma hladnoće, ili toplota kod znakova toplote, već se moraju razlučiti prave i lažne manifestacije, te se, naizgled paradoksalno, toplota leči zagrevanjem, a hladoća hlađenjem. Na primer, u nekim slučajevima ekstremne unutrašnje toplote, usled toga što je yang potisnuo yin, mogu se pojaviti znakovi hladnoće, recimo ledene ruke i noge. Ovaj znak hladnoće je lažan, stoga tretman i dalje treba da bude – hlađenje.
Kod nekih pacijenata sa manjkom yang-a javljaju se lažne manifestacije toplote, npr. crveni obrazi, ali za tretman i dalje treba koristiti tople biljke.
Ako je dijareja izazvana stagnacijom hrane, ne samo da ne treba koristiti lekove protiv dijareje, nego je naprotiv potreban lek koji će proterati, otkloniti zastoj, i time izlečiti dijareju.