Ispitivanja fizioloških funkcija na kunićima uvek se završavaju tragično. U Kini svakako, verovatno i drugde. Kunić na stolu ispred mene, čije smo funkcije u telu pratili, mogao je da ih okonča i pre završetka eksperimenta, čime bi se ispitivanje smatralo neuspešanim (zanimljivi moralni standardi, možemo primetiti). Zahvaljujući jednoj iglici i dva pametna studenta, pogađate ko je jedan od njih, do toga ipak nije došlo.
Šta se zapravo dogodilo?
Imali smo redovne fakultetske vežbe iz fiziologije. Na svakom stolu nalazio se po jedan kunić, na grupicu od 7-8 studenata. Zeka koji je bio određen za moju grupu dobio je unapred propisanu dozu anestezije, lagano se umirio i seciranje je krenulo po protokolu. Ničeg neobičnog nije bilo. Sve dok 10 minuta kasnije njegove funkcije nisu počele da otkazuju, da bi ubrzo i potpuno prestale. Svi studenti su jurnuli ka našem stolu, profesor je prišao i krenuo da masažom u predelu srca pokuša da vrati zeku u život. Prošao je minut, dva, tri, i dalje bez znakova života. Bilo je jasno da su šanse za oporavak sada već minimalne.
U tom trenutku neko se setio da pokušamo sa ubadanjem akupunkturne igle – i to u tačku Suliao, za koju nam je profesorka akupunkture navodno rekla da se koristi u hitnim slučajevima. Hrabra koleginica sa grupe krenula je u akciju spasavanja, vešto zabola iglicu u vrh zekinog nosića i stimulisala je snažnom ti-cha manipulacijom (igla se brzim pokretima pomera uspravno gore-dole).
Nikakve reakcije.
Kolektivno razočaranje.
Tada sam se ja uključio sa predlogom da probamo sa snažnom stimulacijom tačke Renzhong, od davnina poznate kao “tačka za podizanje iz mrtvih”.
Bilo je potrebno malo veštine da se locira i ubode tačka između njuškice i usne na zekinom malom licu. Iglica je zabodena i nakon sekund ili dva manipulacije, zekin stomak krenuo je da se pomera! Srce je počelo brzo da kuca. Boja u očima se vratila.
Svi oko stola uglas su napravili uzdah čuđenja-oduševljenja. Zekine funkcije su se stabilizovale i ispitivanje je moglo da se nastavi.
*
Tačka Renzhong
Ako je neko od vas gledao kineski film “Red cliff” (2008.), možda se seća scene spasavanja stimulisanjem tačke Renzhong.
Renzhong je od davnina smatrana za tačku koja “vraća svest”. Poznata je i pod imenom Shuigou, a u Zapadnom sistemu kao DU 26 ili GV 26.
Nalazi se na 2/3 puta od gornje ivice usne do donje ivice nosa.
Stimuliše se iglicom ili prstom, tj. noktom palca ili kažiprsta, a može se i zavući kažiprst ispod gornje usne, a palcem pritisnuti sa gornje strane.
Renzhong je definitivno prva opcija kada je reč o tačkama za vraćanje svesti.
Koristi se kod padanja u nesvest, epilepsije, mentalnih poremećaja, različitih devijacija, problema sa kičmom i lumbalnim delom.
Ima stumulativan efekat kod depresije, ali suprotan – sedativan kod manije.
U Yifushu bolnici u Tjenđinu, koja se nalazi odmah uz moj fakultet, ona je nezaobilazan deo tretmana kod neuroloških poremećaja nastalih nakon moždanog udara – paralize lica, jedne stane tela, ili kod utrnuća jednog dela tela i sl.
U svakodnevnom životu, pola minuta pritiska na Renzhong je odličan izbor za pojačanje budnosti i fokusiranje.
Upravo sam je pritisnuo. Mozak je dobio signal i nastavljam pisanje svež i oran. 🙂
Prvi zapis o ovoj tački (tada pod imenom Shuigou), pojavio se u uopšte prvom poznatom spisu posvećenom samo akupunkturi “Zhen jiu jia yi jing” – u mom slobodnom prevodu “Azbuka akupunkture” – iz 3. veka naše ere.
Ime Renzhong, kao i upotreba ove tačke u hitnim slučajevima počinje sa fenomenalnim spisom taoiste Ge Honga “Zhou hou bei ji fang”, ili “Priručnik za hitne recepte koji nosite u rukavu”, iz 4. veka.
Uzgred, ljudi u Kini ranije su nosili odeću širokih rukava u kojima bi držali bilo priručnike, bilo predmete za samoodbranu – kao što mi je jednom prilikom demonstrirao moj učitelj Duan Zhiliang, kada je vezao kanap u čvor, sakrio ga ispod rukava i pokazao mi kako ga izvući i primeniti u borbi.
U akupunkturi i meditaciji DU 26 je mesto spajanja prednjeg Ren kanala (meridijana) i zadnjeg Du kanala.
Smatra se da postavljanjem jezika na nepce omogućavamo spajanje ova dva kanala i energije u njima.
Za one koji žele da odu korak dalje (iz sve snage podržavam), kratak pregled anatomskih odlika i mehanizma delovanja Renzhonga na simpatički nervni sistem, pogledajte ovde.
Ako je neko od vas ubadao iglicu u ovo mesto zna koliko je to bolno. Suze same liju niz lice.
Ali da li je bol jedini faktor efikasnosti ove tačke, možete pročitati ovde.
Koga zanima detaljnije o efektima tačke Renzhong na ljude i životinje, do toga šta su farmeri generacijama radili u Austriji i Finskoj, imate opširan članak ovde.
A ukoliko više volite priče o spasavanju domorotkinje sa Tajvana, evo je ovde.
Linkovi su na engleskom jeziku.