U jednom od najstarijih celovitih dela u kineskoj istoriji “Huai Nan Zi” nalazi se i priča o čoveku po imenu Bo Le.
Bo Le je, kaže se, imao sposobnost da prepozna “konja od 1000 milja”.
On bi pažljivo posmatrao konja i primećivao ono što bi svima drugima promaklo.
Za “konja od 1000 milja” govorilo se da u galopu može preći 1000 (kineskih) milja u samo jednom danu.
U to vreme konj je bio na visokoj ceni.
Dobar konj mogao je celoj porodici značajno poboljšati kvalitet života.
A konj od 1000 milja bio je beskrajno dragocen.
Konja od hiljadu milja ne krasi samo njegova veličina, snaga i vitalnost.
On ima Duh koji ga izdvaja od drugih dobrih konja.
I taj kvalitet duha ga čini ne malo, ne za nijansu, nego neuporedivo boljim od drugih dobrih konja.
Jedna priča iz dinastije Tang (9. vek) govori kako takav konj može stajati u štali nekoga ko ne prepoznaje njegov kvalitet i gospodar će ga mučiti, šibati, konj će se tome opirati i njegov potencijal nikada neće biti iskorišćen.
I kroz celu priču naslućuje se kako su konji od 1000 milja retki, kako nije lako pronaći ih.
A onda se kaže: “Konji od 1000 milja zapravo uopšte nisu retki. Retki su ljudi kao Bo Le, koji takve konje umeju da prepoznaju.”
Da li su to njegovi sinovi?Bo Le je rekao kako njegovi sinovi umeju da pogledaju zube konja, opipaju njegove mišiće i prepoznaju dobrog konja.
Ali ne i konja od 1000 milja.”Ko onda?” -uporan je bio je namesnik.
Bo Le se zamisli i reče: “Postoji jedna osoba, moj pomoćnik, njegova sposobnost prepoznavanja konja od 1000 milja ne zaostaje za mojom.”
Naslednik je odmah doveden i stavljen pred test.
Upitan je da opiše izgled jednog konja za kojeg je tvrdio da je konj od 1000 milja.
“Koje je boje i pola taj konj?” -pitali su ga.
“Žuta kobila.”
Ispostavilo se, međutim, da je u pitanju bio pastuv crne boje.
Namesnik je besno viknuo: “Čovek kojeg si mi poslao ne razlikuje ni boju, niti mužjaka od ženke, šta on uopšte može znati o konjima!”
Bo Le je ispustio dugi uzdah divljenja: “Ah……. Umeće ovog čoveka daleko prevazilazi moje… On posmatra emanaciju Neba. On prepoznaje finu esenciju, a odbacuje nepotrebno. On je fokusiran na unutrašnje, a ne obazire se na spoljašnje. On proučava ono što vredi proučavati, a zanemaruje ono što ne vredi proučavati.”
Konj je doveden i ispostavio se kao vrhunski.
Prevedimo sada to na jezik kineske medicine…
Da, jesu spoljašnje odlike nešto najočiglednije što primetimo kada pacijent uđe na vrata.
I tačno je da one imaju svoj značaj.
Jesu i sve druge informacije koje dobijemo posmatranjem, osluškivanjem, opipavanjem i ispitivanjem bitne.
I dobar lekar će znati da prepozna simptome i znakove kod pacijenta.
Ali vrhunski lekar je onaj koji ume da ode dalje od zbira simptoma.
On vidi stvari koje drugi previde.
On ume da prodre u duh osobe, da se otisne u nepoznato, da stvori veze među nepovezanim stvarima.
On ume da ne postavi bolesniku pitanja koja bi drugi lekari smatrali bitnim.
On razume način na koji su unutrašnje emocije i spoljašnji patogeni doveli do poremećaja ravnoteže u telu, on zna u kojoj meri je oštećen zdrav qi u organizmu, sposoban je da odredi pravac lečenja uzimajući u obzir prirodne i društvene elemente i da taj pravac preusmeri i prilagodi u skladu sa promenama u beskrajnom nizu faktora koji opredeljuju uspešno izlečenje.
Retki su oni kojima je nebo dalo taj dar.
Svi mi ostali jedino kroz predan rad možemo stremiti tome…