Odavno sam shvatio da se formula za uspeh ne nalazi u informacijama.
Kada bi bilo tako, u današnje vreme kada nam je sve dostupno putem interneta, svi mi bismo bili zdravi, srećni i uspešni.
Ali očigledno je da nije tako.
Ako nisu informacije, šta je onda?
Šta nas sprečava da budemo onakvi kakvi želimo?
Prethodnih godina sam se intenzivno bavio odgovorom na ovo pitanje i došao do nekih zanimljivih stvari.
NAJBOLJE među njima želim da podelim sa vama.
U ovom postu nameravam da ispitam koje su to naše psihološke barijere i nevidljivi šabloni koji upravljaju nama, i to mnogo više nego što smo spremni to da priznamo…
*
KONZUMIRANJE ili KREIRANJE
Iako je očigledno da informacije nikada ne mogu da zadovolje naše potrebe, mi smo i dalje opsednuti KONZUMIRANJEM.
Konzumiramo vesti, članke, tračeve, predavanja, itd.
Doba u kojem živimo je doba ODVLAČENJA PAŽNJE. Sve oko nas traži našu pažnju: iskače, hvata nas za gušu i govori “Gledaj mene!” Poruke, mejlovi, vesti, reklame…
Pitanje našeg doba je KONZUMIRATI ili KREIRATI.
Moj prethodni post (poslat samo onima koji su na mojoj email listi) imao je dva moguća scenarija:
1. Pročitali ste ga i zapitali se kako možete iskoristiti opisane principe.
2. Zapitali ste se kad ću više prestati s tim navikama i pisati o nečemu konkretno vezanom za kinesku medicinu.
Prva grupa ljudi su oni koji žele da kreiraju. Oni žele da rade na sebi i aktivno učestvuju u stvaranju svog života.
Druga grupa su oni koji žele da konzumiraju. Oni se hrane informacijama, najčešće da bi pokazali drugima da ih znaju.
Moj savet je:
Uvek kada ste u dilemi konzumirati ili kreirati, izaberite KREIRANJE.
Nemam pametan savet kako se izboriti s tim. Svi smo različiti. Ali barem možemo priznati sebi problem. Hteli bismo sve da postignemo i uvek nam fali vremena.
Možda nije loše znati da su Tesla, Mocart, Mandela i Zhang Zhongjing (ne znate ko je, pfff…) imali kao i mi 24 sata na raspolaganju u toku jednog dana. I opet su postigli neke izuzetne stvari.
Hajde da pogledamo neke od smernica koje nam mogu pomoći da i mi kreiramo čelične navike…
*
Ovaj segment posta se okvirno oslanja na “Ultimativni vodič za stvaranje čeličnih navika” koji je sastavio Primož Božić, momak iz Slovenije koji piše o navikama i produktivnosti.
Bilo da želite da stvorite radne navike, ili navike vezane za vaše zdravlje, ovaj post vam može pomoći.
Pre svega, treba da znamo da mnoge navike već imamo (nameštanje kreveta, jutarnja higijena…), ali zbog toga što ih obavljamo automatski, one ne iziskuju našu energiju.
Kako onda formirati nove navike i utemeljiti ih u našu svakodnevicu tako da nam ne crpe, već naprotiv, daju energiju.
CILJEVI ili NAVIKE
Za postizanje nečega u životu potrebno je imati jasnu viziju pravca u kojem želimo da idemo.
Ipak, ako smo sve vreme fokusirani samo na veliki cilj, lako možemo završiti sanjareći o njemu. Kao devojka iz prethodnog posta, koja je želela da trči 3 puta nedeljno, ali nije videla poentu u trčanju jednom nedeljno.
Umesto fokusa na CILJ, treba da se fokusiramo na PROCES koji će nas do njega dovesti.
Treba znati koji su sve KONKRETNI KORACI potrebni da nas dovedu do cilja.
U tome je za nas najkorisnije imati konkretan primer nekoga ko je već postigao ono što mi želimo.
KONSTANTNOST
Kada identifikujemo koji su to konkretni koraci, potrebno je da ih usvojimo i KONSTANTNO primenjujemo.
Konstantnost je faktor koji se posebno naglašava i u svim kineskim veštinama.
Sada da vidimo kako ne treba, tj, koje su najčešće greške koje treba izbeći ako želimo da formiramo stabilne navike.
1. NEDOVOLJNO JASNO DEFINISANA NAVIKA
“Želim da jedem zdravije”
“Želim da vežbam više”
“Želim da se češće čujem s roditeljima”
Ili, još gore, “Treba da……”
Čuvajte se “Treba da” formulacija, one su samo maskirano “Ne želim da”!!
Umesto toga, bolja formulacija je:
“Želim da jedem jednu jabuku svakog dana” ( to je moja nova navika 🙂 )
“Želim da telefoniram roditeljima nedeljom posle večere”
Što preciznije to bolje.
Pitanja koja mogu pomoći da preciziramo su: Koliko često? Kojim danima? U koje vreme? Koliko dugo će trajati?
Navika sa kojom ja trenutno eksperimentišem je nenošenje telefona sa sobom!
Polazim od pretpostavke da ako imam telefon uz sebe 24 sata dnevno, to mi donosi više štete nego koristi, pre svega me ometa u fokusiranju na bitne stvari.
I zato sam odredio samo dva perioda u toku dana kada ću ga koristiti – u vreme ručka (maksimum 10-15 min. korišćenja) i uveče (koliko god želim, jeeeeee!).
Uglavnom, odredio sam samo 3 dana, za početak. I prva dva dana sam se dobro držao, ali trećeg dana sam zaboravio da ga NE ponesem na doručak. I mislite da ga nisam koristio? Jesam. I odmah sam se osetio rastrzano.
Ranije mi je bila briga da ću zaboraviti telefon kada izlazim napolje, sada mi je briga da ću ga poneti.
Nastaviću sa ovim eksperimentom dok ne vidim objektivno sve dobre i loše strane.
2. VIŠE SE TRUDITI umesto IZGRADITI SISTEM
Svake godine od kako se školujem viđao sam učenike/studente koji su “rešili” da te godine stvarno krenu “ozbiljno” i redovno da uče.
I u Srbiji i sada u Kini.
I svake godine je to trajalo maksimum nekoliko nedelja. Uglavnom kraće.
Stvari u realnosti ne funkcionišu tako.
Ako izgradimo sistem, predvidimo stvari koje se mogu desiti, rasporedimo energiju, rasporedimo vreme…tada nas realnost neće zateći nespremne.
Želim da naglasim važnost toga da pravilno RASPOREDIMO ENERGIJU. Obično kada pravimo planove, mi sav fokus stavimo na to da RASPOREDIMO VREME, a ne kako da rasporedimo energiju. I dok planiranje vremena jeste bitno, daleko je od veće važnosti kako ćemo rasporediti svoju energiju. Greška koju često pravimo je da počnemo preambiciozno, istrošimo se i na kraju dignemo ruke od svega.
Važno je biti svestan i da nivo naše energije prirodno opada od jutra ka večeri, zato je najvažnije zadatke najbolje postaviti pre podne ili rano popodne.
Ako je učenje u pitanju, energetski i vremenski je najbolje pribeći “SERIJI SPRINTOVA”, umesto maratona.
Kratki blokovi od po 20 minuta intenzivnog učenja, uz 5-10 minuta odmora između, daju maksimalne rezultate.
Nakon 3 ili 4 bloka može se napraviti duža pauza.
Odmor je takođe bitan. Ako je rad bio intenzivan onda i odmor mora biti kvalitetan. Pitajte vrhunske sportiste. U protivnom ćemo previše trošiti Yang-a (snage), a imati premalo Yin-a (odmora), što će na kraju rezultirati ekstremnim Yin stanjem (iscrpljenošću).
Kvalitetan odmor može biti: prijatna muzika, meditacija, lagane vežbe.
Kvalitetan odmor nije: dopisivanje na telefonu, gledanje televizije, intenzivno razmišljanje.
3. RADITI SVE SAM
Pronađite nekoga ko deli vaša interesovanja i zajedno gradite novu naviku.
Ako ne možete naći nikoga u svom okruženju, sigurno možete na internetu.
Na primer, meni nekoliko ljudi koji vode svoje blogove pomaže da ostanem motivisan, fokusiran i da budem konstantan u objavljivanju postova, čak i pored drugih obaveza koje imam.
Danas na internetu postoje najneverovatnije grupe, tako da koliko god čudno bilo to na čemu želite da radite, sve su šanse da i neko drugi radi to isto i želi da se poveže sa vama.
Još jedan dobar savet je obavestiti neku osobu čije mišljenje cenimo o navici na kojoj radimo. Ako nas ta osoba drži za reč, to će nam dati dodatnu želju da istrajemo u navici.
*
Učinite novu naviku ZABAVNOM. Strašno je teško održati naviku u kojoj ne uživamo. Tada treba da se zapitamo zašto je uopšte želimo. Možemo je zameniti nekom zanimljivijom.
Iako je dobro krenuti od malog koraka u formiranju jedne navike, nekada je bolje formirati PAKET NAVIKA, umesto jedne po jedne navike. Na primer, svakog jutra pojesti jabuku + trčati 10 minuta + raditi ćigong vežbe 20 minuta. U ovom slučaju navike će podržavati jedna drugu (na primer senzacije tokom vežbanja ćigonga će biti intenzivnije ako nam telo vibrira nakon trčanja) i njihova sinergija će dati efekat koji prevazilazi onaj koji bismo dobili ako bismo ih odvojeno praktikovali.
U procesu sticanja navike dobro je VIZUELNO ga sebi predstaviti. Jedna korisna tehnika je kupiti veliki kalendar, okačiti ga na vidno mesto i svaki dan nakon obavljene nove navike ispisati jedno “X”. Naš cilj je da na kraju meseca imamo neprekinuti lanac X X X X X X X X…
*
MOMENTUM
Dobar trenutak za započinjanje novih navika je MOMENTUM koji nam stvori priroda, ili društvo oko nas.
Njega treba iskoristi.
Proleće je dobro vreme za započinjanje, jer nas cela priroda podržava otpočinjanjem novog ciklusa.
Ili jutro – tad možemo zaplivati na talasu energije i prirode i društva.
Ili ponedeljak, ili početak godine, početak semestra…
Nekada takav momentum dođe sam od sebe.
Probudimo se jednog jutra i osetimo kako su nam sve kockice složene, iznutra smo smireni, misli u glavi sređene, nikuda nemamo potrebu da žurimo.
Te trenutke treba iskoristiti!
Tada možemo iskusiti efekat snežne grudve. Za kratko vreme možemo ni od čega napraviti grudvicu i nju kotrljati dok ne napravimo veliku gromadu.
Takvi trenuci dođu sami od sebe, kao dar od prirode, za nekoliko dana možemo uraditi nešto što nismo mogli mesecima. Oni su beskrajno dragoceni i kada dođu nikako ih ne smemo protraćiti na dopisivanje sa drugaricom o najnovijim detaljima o trudnoći princeze Kejt Midlton.
*
Fokusirajte se na ono sto MOŽETE da uradite
Umesto na ono što nemate pod kontrolom.
Ako živite u državi gde su političari lopovi, a poplave uništile kuće vaših rođaka, vi i dalje možete ustajati i legati na vreme i vežbati svaki dan.
Ako ne ispunjavate svoj zadatak zbog toga što se osećate tromo nakon ručka, ručajte laganiju hranu.
U 99% slučajeva imamo izbor i nismo ograničeni objektivnim, već ličnim psihološkim barijerama,
Zamenite STARU naviku NOVOM
Umesto 3 šolje kafe dnevno, popijte 3 šolje zelenog čaja.
Uzgred, ako vam je potrebna šolja kafe da biste se probudili, to znači da niste dovoljno spavali. Nemojte maskirati pravi problem.
Oslobodite sebe OSEĆAJA KRIVICE
Meni npr. teško ide da održim navike kada mi je hladno. A to je sada. Do 15. novembra je bio najhladniji period u kineskim stanovima, jer tek tada počinje grejna sezona. Zato sam prethodnih 10-ak dana bio blag prema sebi. Bilo je hladno i ne vežba mi se svaki dan. I to je ok. Zašto bih sebi zamerao na tome. Ali sada je stiglo grejanje i nemam prava na taj izgovor.
Naučite da kažete NE ljudima oko sebe
Ne morate biti grubi, ali budite jasni da ćete se osećati loše ako ne ispunite to što ste zacrtali.
Recite NE kulturi našeg doba
U vremenu u kojem živimo postoji izvesna glorifikacija nespavanja. Biti lišen sna i biti pod stalnim stresom nas označava kao zauzetu, traženu, bitnu i kul osobu.
Jeste li i vi suviše zauzeti i bitni da biste završili sve i legli na vreme da spavate?
Da, otići na spavanje na vreme nije lako. I kao i sve drugo, zahteva vežbanje. I nikada ne može biti perfektno. Život je danas suviše kompleksan da bismo svake večeri legali u 22h.
Ali ono što možemo je da stremimo ka tome.
FOKUS
Ne smemo dozvoliti da nas bogatstvo ponude oko nas u prevelikoj meri ometa.
Nedavno sam pročitao citat iz knjige “The Innovators”, gde autor opisuje rad Bila Gejtsa i Pola Alena na projektu koji je prethodio Microsoftu.
Jedna crta koje je razlikovala Gejtsa i Alena bio je fokus.
“Dok sam ja bio radoznao da naučim sve moguće, Bil bi se fokusirao na jedan zadatak uz potpunu disciplinu”, rekao je Alen. “Mogli ste to da vidite kada je programirao. Sedeo bi sa markerom stisnutim u zubima, cupkajući nogama, neprobojan za bilo šta što bi ga omelo .”
O fokusu Kineza sam pisao u postu “8 stvari koje možemo naučiti od Kineza”.
Ne potcenjujte moć SITNICA
Nekada je dovoljno da nam se olovka nalazi u susednoj sobi i mi nećemo ustati da je uzmemo, izgubićemo volju da bilo šta uradimo i odustati od svega. Neverovatno zvuči kad se ovako napiše, ali u praksi je zaista tako.
Isto tako, jedna sitnica nas može pokrenuti da napravimo neka velika dela.
Stvari nisu uvek logične.
Naše emocije i psiha igraju veću ulogu!
DISCIPLINA NE POSTOJI
Moj učitelj je jednom rekao: “Ja ne verujem da postoji nešto što se zove ‘disciplina’. Verujem u to da napravimo mali korak –> osetimo se lepo kad vidimo efekat –> osetimo potrebu da napravimo naredni korak –> dobijemo još veći efekat…”
I vidim po sebi.
Ako ispunim svoju obavezu (meditacije, fizičke vežbe i dr.), bez obzira koliko loših stvari se tog dana desi, taj dan mi neće biti besmislen.
Ako ne ispunim svoje obaveze, bez obzira koliko drugih lepih stvari mi se dese tog dana, uvek ću imati osećaj da nešto fali.
Nadam se da ste nakon ovog posta barem jedan mali korak bliži onome kakvi biste želeli da budete.
I ne zaboravite:
Svi umeju lepo da pričaju.
Ali računa se ono što radimo kada nas niko ne gleda…