Psihološke barijere za sticanje navika (i kako sa njima)

Odavno sam shvatio da se formula za uspeh ne nalazi u informacijama.

Kada bi bilo tako, u današnje vreme kada nam je sve dostupno putem interneta, svi mi bismo bili zdravi, srećni i uspešni.

Ali očigledno je da nije tako.

Ako nisu informacije, šta je onda?

Šta nas sprečava da budemo onakvi kakvi želimo?

Prethodnih godina sam se intenzivno bavio odgovorom na ovo pitanje i došao do nekih zanimljivih stvari.

 

NAJBOLJE među njima želim da podelim sa vama.

 

U ovom postu nameravam da ispitam koje su to naše psihološke barijere i nevidljivi šabloni koji upravljaju nama, i to mnogo više nego što smo spremni to da priznamo…


*

 

KONZUMIRANJE ili KREIRANJE 

Iako je očigledno da informacije nikada ne mogu da zadovolje naše potrebe, mi smo i dalje opsednuti KONZUMIRANJEM. 

Konzumiramo vesti, članke, tračeve, predavanja, itd.

Doba u kojem živimo je doba ODVLAČENJA PAŽNJE. Sve oko nas traži našu pažnju: iskače, hvata nas za gušu i govori “Gledaj mene!” Poruke, mejlovi, vesti, reklame…

Pitanje našeg doba je KONZUMIRATI ili KREIRATI.

Moj prethodni post (poslat samo onima koji su na mojoj email listi) imao je dva moguća scenarija:
1. Pročitali ste ga i zapitali se kako možete iskoristiti opisane principe.
2. Zapitali ste se kad ću više prestati s tim navikama i pisati o nečemu konkretno vezanom za kinesku medicinu.

Prva grupa ljudi su oni koji žele da kreiraju. Oni žele da rade na sebi i aktivno učestvuju u stvaranju svog života.
Druga grupa su oni koji žele da konzumiraju. Oni se hrane informacijama, najčešće da bi pokazali drugima da ih znaju.

Moj savet je:

Uvek kada ste u dilemi konzumirati ili kreirati, izaberite KREIRANJE.

Nemam pametan savet kako se izboriti s tim. Svi smo različiti. Ali barem možemo priznati sebi problem. Hteli bismo sve da postignemo i uvek nam fali vremena.

Možda nije loše znati da su Tesla, Mocart, Mandela i Zhang Zhongjing (ne znate ko je, pfff…) imali kao i mi 24 sata na raspolaganju u toku jednog dana. I opet su postigli neke izuzetne stvari.

 

Hajde da pogledamo neke od smernica koje nam mogu pomoći da i mi kreiramo čelične navike…

 

                *

 

Ovaj segment  posta se okvirno oslanja na “Ultimativni vodič za stvaranje čeličnih navika” koji je sastavio Primož Božić, momak iz Slovenije koji piše o navikama i produktivnosti.


Bilo da želite da stvorite radne navike, ili navike vezane za vaše zdravlje, ovaj post vam može pomoći.

Pre svega, treba da znamo da mnoge navike već imamo (nameštanje kreveta, jutarnja higijena…), ali zbog toga što ih obavljamo automatski, one ne iziskuju našu energiju.

Kako onda formirati nove navike i utemeljiti ih u našu svakodnevicu tako da nam ne crpe, već naprotiv, daju energiju.


CILJEVI ili NAVIKE

Za postizanje nečega u životu potrebno je imati jasnu viziju pravca u kojem želimo da idemo.

Ipak, ako smo sve vreme fokusirani samo na veliki cilj, lako možemo završiti sanjareći o njemu. Kao devojka iz prethodnog posta, koja je želela da trči 3 puta nedeljno, ali nije videla poentu u trčanju jednom nedeljno. 

Umesto fokusa na CILJ, treba da se fokusiramo na PROCES koji će nas do njega dovesti.


Treba znati koji su sve KONKRETNI KORACI potrebni da nas dovedu do cilja.

U tome je za nas najkorisnije imati konkretan primer nekoga ko je već postigao ono što mi želimo.


KONSTANTNOST

Kada identifikujemo koji su to konkretni koraci, potrebno je da ih usvojimo i KONSTANTNO primenjujemo. 
Konstantnost je faktor koji se posebno naglašava i u svim kineskim veštinama.

Sada da vidimo kako ne treba, tj, koje su najčešće greške koje treba izbeći ako želimo da formiramo stabilne navike.

1. NEDOVOLJNO JASNO DEFINISANA NAVIKA

“Želim da jedem zdravije”
“Želim da vežbam više”
“Želim da se češće čujem s roditeljima”

Ili, još gore, “Treba da……”
Čuvajte se “Treba da” formulacija, one su samo maskirano “Ne želim da”!!

Umesto toga, bolja formulacija je:
“Želim da jedem jednu jabuku svakog dana” ( to je moja nova navika 🙂 )
“Želim da telefoniram roditeljima nedeljom posle večere”

Što preciznije to bolje.
Pitanja  koja mogu pomoći da preciziramo su: Koliko često? Kojim danima? U koje vreme?  Koliko dugo će trajati?

Navika sa kojom ja trenutno eksperimentišem je nenošenje telefona sa sobom!
Polazim od pretpostavke da ako imam telefon uz sebe 24 sata dnevno, to mi donosi više štete nego koristi, pre svega me ometa u fokusiranju na bitne stvari.
I zato sam odredio samo dva perioda u toku dana kada ću ga koristiti – u vreme ručka (maksimum 10-15 min. korišćenja) i uveče (koliko god želim, jeeeeee!).
Uglavnom, odredio sam samo 3 dana, za početak. I prva dva dana sam se dobro držao, ali trećeg dana sam zaboravio da ga NE ponesem na doručak. I mislite da ga nisam koristio? Jesam. I odmah sam se osetio rastrzano.
Ranije mi je bila briga da ću zaboraviti telefon kada izlazim napolje, sada mi je briga da ću ga poneti.
Nastaviću sa ovim eksperimentom dok ne vidim objektivno sve dobre i loše strane.


2. VIŠE SE TRUDITI umesto IZGRADITI SISTEM

Svake godine od kako se školujem viđao sam učenike/studente koji su “rešili” da te godine stvarno krenu “ozbiljno” i redovno da uče.

I u Srbiji i sada u Kini.

I svake godine je to trajalo maksimum nekoliko nedelja. Uglavnom kraće.

Stvari u realnosti ne funkcionišu tako.
Ako izgradimo sistem, predvidimo stvari koje se mogu desiti, rasporedimo energiju, rasporedimo vreme…tada nas realnost neće zateći nespremne.

Želim da naglasim važnost toga da pravilno RASPOREDIMO ENERGIJU. Obično kada pravimo planove, mi sav fokus stavimo na to da RASPOREDIMO VREME, a ne kako da rasporedimo energiju. I dok planiranje vremena jeste bitno, daleko je od veće važnosti kako ćemo rasporediti svoju energiju. Greška koju često pravimo je da počnemo preambiciozno, istrošimo se i na kraju dignemo ruke od svega.
Važno je biti svestan i da nivo naše energije prirodno opada od jutra ka večeri, zato je najvažnije zadatke najbolje postaviti pre podne ili rano popodne. 


Ako je učenje u pitanju, energetski i vremenski je najbolje pribeći “SERIJI SPRINTOVA”, umesto maratona. 
Kratki blokovi od po 20 minuta intenzivnog učenja, uz 5-10 minuta odmora između, daju maksimalne rezultate.
Nakon 3 ili 4 bloka može se napraviti duža pauza.

Odmor je takođe bitan. Ako je rad bio intenzivan onda i odmor mora biti kvalitetan. Pitajte vrhunske sportiste. U protivnom ćemo previše trošiti Yang-a (snage), a imati premalo Yin-a (odmora), što će na kraju rezultirati ekstremnim Yin stanjem (iscrpljenošću).
Kvalitetan odmor može biti: prijatna muzika, meditacija, lagane vežbe. 
Kvalitetan odmor nije: dopisivanje na telefonu, gledanje televizije, intenzivno razmišljanje.


3. RADITI SVE SAM

Pronađite nekoga ko deli vaša interesovanja i zajedno gradite novu naviku.

Ako ne možete naći nikoga u svom okruženju, sigurno možete na internetu.


Na primer, meni nekoliko ljudi koji vode svoje blogove pomaže da ostanem motivisan, fokusiran i da budem konstantan u objavljivanju postova, čak i pored drugih obaveza koje imam.

Danas na internetu postoje najneverovatnije grupe, tako da koliko god čudno bilo to na čemu želite da radite, sve su šanse da i neko drugi radi to isto i želi da se poveže sa vama.

Još jedan dobar savet je obavestiti neku osobu čije mišljenje cenimo o navici na kojoj radimo. Ako nas ta osoba drži za reč, to će nam dati dodatnu želju da istrajemo u navici.


                *

Učinite novu naviku ZABAVNOM. Strašno je teško održati naviku u kojoj ne uživamo. Tada treba da se zapitamo zašto je uopšte želimo. Možemo je zameniti nekom zanimljivijom.


Iako je dobro krenuti od malog koraka u formiranju jedne navike, nekada je bolje formirati PAKET NAVIKA, umesto jedne po jedne navike. Na primer, svakog jutra pojesti jabuku + trčati 10 minuta + raditi ćigong vežbe 20 minuta. U ovom slučaju navike će podržavati jedna drugu (na primer senzacije tokom vežbanja ćigonga će biti intenzivnije ako nam telo vibrira nakon trčanja) i njihova sinergija će dati efekat koji prevazilazi onaj koji bismo dobili ako bismo ih odvojeno praktikovali.

U procesu sticanja navike dobro je VIZUELNO ga sebi predstaviti. Jedna korisna tehnika je kupiti veliki kalendar, okačiti ga na vidno mesto i svaki dan nakon obavljene nove navike ispisati jedno “X”. Naš cilj je da na kraju meseca imamo neprekinuti lanac X X X X X X X X…


                    *

MOMENTUM 


Dobar trenutak za započinjanje novih navika je MOMENTUM koji nam stvori priroda, ili društvo oko nas.

Njega treba iskoristi.

Proleće je dobro vreme za započinjanje, jer nas cela priroda podržava otpočinjanjem novog ciklusa.
Ili jutro – tad možemo zaplivati na talasu energije i prirode i društva.
Ili ponedeljak, ili početak godine, početak semestra…

Nekada takav momentum dođe sam od sebe. 
Probudimo se jednog jutra i osetimo kako su nam sve kockice složene, iznutra smo smireni, misli u glavi sređene, nikuda nemamo potrebu da žurimo.
Te trenutke treba iskoristiti! 
Tada možemo iskusiti efekat snežne grudve. Za kratko vreme možemo ni od čega napraviti grudvicu i nju kotrljati dok ne napravimo veliku gromadu.

Takvi trenuci dođu sami od sebe, kao dar od prirode, za nekoliko dana možemo uraditi nešto što nismo mogli mesecima. Oni su beskrajno dragoceni i kada dođu nikako ih ne smemo protraćiti na dopisivanje sa drugaricom o najnovijim detaljima o trudnoći princeze Kejt Midlton.



*

Fokusirajte se na ono sto MOŽETE da uradite

Umesto na ono što nemate pod kontrolom. 
Ako živite u državi gde su političari lopovi, a poplave uništile kuće vaših rođaka, vi i dalje možete ustajati i legati na vreme i vežbati svaki dan.
Ako ne ispunjavate svoj zadatak zbog toga što se osećate tromo nakon ručka, ručajte laganiju hranu.
U 99% slučajeva imamo izbor i nismo ograničeni objektivnim, već ličnim psihološkim barijerama,

Zamenite STARU naviku NOVOM

Umesto 3 šolje kafe dnevno, popijte 3 šolje zelenog čaja.
Uzgred, ako vam je potrebna šolja kafe da biste se probudili, to znači da niste dovoljno spavali. Nemojte maskirati pravi problem.

Oslobodite sebe OSEĆAJA KRIVICE

Meni npr. teško ide da održim navike kada mi je hladno. A to je sada. Do 15. novembra je bio najhladniji period u kineskim stanovima, jer tek tada počinje grejna sezona. Zato sam prethodnih 10-ak dana bio blag prema sebi. Bilo je hladno i ne vežba mi se svaki dan. I to je ok. Zašto bih sebi zamerao na tome. Ali sada je stiglo grejanje i nemam prava na taj izgovor.

Naučite da kažete NE ljudima oko sebe

Ne morate biti grubi, ali budite jasni da ćete se osećati loše ako ne ispunite to što ste zacrtali.

Recite NE kulturi našeg doba

U vremenu u kojem živimo postoji izvesna glorifikacija nespavanja. Biti lišen sna i biti pod stalnim stresom nas označava kao zauzetu, traženu, bitnu i kul osobu.


Jeste li i vi suviše zauzeti i bitni da biste završili sve i legli na vreme da spavate?

Da, otići na spavanje na vreme nije lako. I kao i sve drugo, zahteva vežbanje. I nikada ne može biti perfektno. Život je danas suviše kompleksan da bismo svake večeri legali u 22h.
Ali ono što možemo je da stremimo ka tome.


FOKUS

Ne smemo dozvoliti da nas bogatstvo ponude oko nas u prevelikoj meri ometa.
Nedavno sam pročitao citat iz knjige “The Innovators”, gde autor opisuje rad Bila Gejtsa i Pola Alena na projektu koji je prethodio Microsoftu. 
Jedna crta koje je razlikovala Gejtsa i Alena bio je fokus. 
“Dok sam ja bio radoznao da naučim sve moguće, Bil bi se fokusirao na jedan zadatak uz potpunu disciplinu”, rekao je Alen. “Mogli ste to da vidite kada je programirao. Sedeo bi sa markerom stisnutim u zubima, cupkajući nogama, neprobojan za bilo šta što bi ga omelo .”
O fokusu Kineza sam pisao u postu “8 stvari koje možemo naučiti od Kineza”.


Ne potcenjujte moć SITNICA

Nekada je dovoljno da nam se olovka nalazi u susednoj sobi i mi nećemo ustati da je uzmemo, izgubićemo volju da bilo šta uradimo i odustati od svega. Neverovatno zvuči kad se ovako napiše, ali u praksi je zaista tako.
Isto tako, jedna sitnica nas može pokrenuti da napravimo neka velika dela.
Stvari nisu uvek logične.
Naše emocije i psiha igraju veću ulogu!

DISCIPLINA NE POSTOJI

Moj učitelj je jednom rekao: “Ja ne verujem da postoji nešto što se zove ‘disciplina’. Verujem u to da napravimo mali korak –> osetimo se lepo kad vidimo efekat –> osetimo potrebu da napravimo naredni korak –> dobijemo još veći efekat…”

I vidim po sebi.

Ako ispunim svoju obavezu (meditacije,  fizičke vežbe i dr.), bez obzira koliko loših stvari se  tog dana desi, taj dan mi neće biti besmislen.

Ako ne ispunim svoje obaveze, bez obzira koliko drugih lepih stvari mi se dese tog dana, uvek ću imati osećaj da nešto fali.

Nadam se da ste nakon ovog posta barem jedan mali korak bliži onome kakvi biste želeli da budete.

I ne zaboravite:

Svi umeju lepo da pričaju.
Ali računa se ono što radimo kada nas niko ne gleda…

Dva ključna momenta u toku svakog našeg dana (i kako sa njima)

Ovo je prvi post u okviru trilogije o NAVIKAMA.

U njemu ćemo baciti pogled na dva perioda u toku svakog našeg dana koja opredeljuju kako će izgledati naši dani, a time i naš život.

Navika je naša druga priroda.

I kao što prema kineskoj medicini nema puno smisla pribegavati lečenju biljkama ukoliko slezina i želudac nisu zdravi (jer kako će se iskoristiti lekoviti potencijal biljaka ako ova dva organa ne obavljaju dobro svoje funkcije), tako ni učenje bilo koje materije ili veštine ne može biti uspešno ako naš um nije receptivan, tj. adekvatno “kalibrisan”.

Stubovi koji podupiru naš um i omogućavaju mu da upija saznanja svojim punim potencijalom su upravo naše NAVIKE.

I ako se sada spustimo iz ptičije perspektive na zemlju i pogledamo koji su to konkretni trenuci u toku našeg svakodnevnog života koji su odlučujući za njegovo oblikovanje, presudni za to da li će naši dani biti uspešni ili neuspešni, ispunjeni, ili ne, da li ćemo osećati da živimo punim plućima, ili će nam svaki dan biti nova muka – možemo videti sledeće:

JUTRO. “Je l’ znaš one dane kada ustaneš rano ujutru, lagano se istuširaš, skuvaš sebi kafu, spremiš doručak, prelistaš jutarnje vesti i polako se spremiš za odlazak na posao? E pa moja jutra nikada nisu takva!!! Zvoni mi alarm, skačem iz kreveta, jurim da sve obavim, istrčavam napolje, ništa ne stižem, u stresu sam šta sam zaboravio da uradim…!”

Je l’ vam zvuči poznato priča mog prijatelja iz Šangaja?

Jutro je ono što opredeljuje naš dan.

Ako ga provedemo haotično ili protraćimo besmisleno – velika je verovatnoća da će nam i ostatak dana biti takav.
I ako su nam svi dani takvi – to je recept za besmislen život.

Preko dana smo obično zauzeti obavezama, nekako guramo automatski, ali drugi kritičan momenat je

VEČE. Tokom dana obično donosimo bezbroj odluka (među kojima je mnogo onih beznačajnih), a veče je vreme kada nam pada koncentracija, a sa njom i obećanja koja smo dali sebi, npr. – “danas neću jesti slatkiše.” I nakon konstantnog stresa od toga kako doneti pravu odluku, da li smo doneli ispravnu odluku, da li ćemo stići da obavimo sve zacrtano i sl., mi se uveče sažalimo na sebe i, u ovom primeru, utešimo svojim porokom, jer – zalužili smo! (:/)

Ali…

 

evo resenja

Evo rešenjaaaa!

 

JUTRO
Ne mogu dovoljno naglasiti koliki je značaj toga kako započinjemo dan. Ovde ću podeliti SVOJU jutarnju i večernju rutinu i dati vam još neke dodatne ideje.

Moje uobičajeno buđenje je između 6:10 i 7:10. U letnjim mesecima je nešto ranije, u zimskim kasnije. Nije prirodno ustajati uvek u isto vreme. U većini zemalja se zato u proleće i jesen menja računanje vremena (ali ne i u Kini!).
Gledajte da uvek ostavite sebi vremena da se potpuno razbudite pre nego što vam krenu dnevne obaveze. Nikako nije dobro vam alarm zvoni za buđenje i već nakon pola sata ste u školi ili kancelariji. Neka to bude barem sat vremena (još bolje ako je duže).
Kada se probudim, u krevetu ne ostajem duže od nekoliko minuta. Nema razvlačenja i odugovlačenja.
Dok još nisam ustao, prva stvar koju uradim jeste moja jutarnja mentalna vežba (ko voli da zove meditacija, može i tako). Ona traje svega 4-5 minuta, ali je izuzetno bitna komponenta za formiranje smisleno provedenog dana. Nakon toga često uradim nekoliko fizičkih vežbi istezanja i tada ustajem iz kreveta. Ako imate vremena, odlično je uraditi nekoliko ćigong ili joga vežbi, ili samomasaža, da se telo podesi za dnevne aktivnosti.
Naredno što uradim je da popijem 2 čaše mlake vode. I sačekam bar 10-15 minuta pre nego što unesem nešto drugo u želudac.
U mojoj trenutnoj rutini sledeće na redu je mleveni prah za slezinu i prah za bubrege – smiksam ta dva miksa zajedno i dobijem savršeni miks desetak semenki, plodova i korenja, koji prelijem medom sa Filipina!
Nakon toga sledi doručak.
Ponekad pre doručka pojedem neko voće, ali pazim da ono ne bude suviše hladne prirode (ili temperature). Mnogo ljudi danas ima izvesnu slabost u slezini i želucu, pa popularni savet “unosite sveže voće i ceđene sokove ujutru pre jela” treba uzeti sa dozom opreza. Pola lubenice na prazan stomak verovatno nije dobra ideja.

Kasnije u toku dana obavljam sve što je neophodno (konkretno, predavanja i druge obaveze na fakultetu), ali bez obzira na to koje obaveze imam, postoji još nekoliko rituala koje svakog dana obavljam. Zavisno od toga na sticanju koje veštine trenutno radim, ta rutina će zauzeti mesto negde u mom kalendaru.

 

VEČE
Odlazak na spavanje NA VREME je nešto što se ne naglašava dovoljno, kada je reč o spavanju. Često se kaže da je potrebno 7-8 sati sna. Ali to nije dovoljno precizno. Da bismo se istinski odmorili i pripremili telo i um za naredni dan, potrebno je otići u krevet NA VREME. Najbolje do 22, najkasnije 23 sata.

Uspešan dan počinje veče pre.

Faktor spavanja jednako je bitan koliko i ishrana i fizička aktivnost. Napravite eksperiment sa sobom. Odredite SAMO NEDELJU DANA sebi da ležete i ustajete na vreme. Možda ćete imati problem prva dva dana dok ne uđete u ritam, ali odmah nakon toga krećete da ubirate plodove svoje odluke!

ZAPAMTITE: Ako ispunite ova tri faktora – spavanje na vreme, solidna ishrana i umerena fizička aktivnost – već ćete sebi stvoriti REZERVE ENERGIJE koje možete iskoristiti za šta god želite. Ove tri stvari dolaze PRE (ili paralelno) nego što krenemo sa bilo kojim spiritualnim praksama koje rade sa našom energijom.

U protivnom ćemo izgledati kao da želimo da plovimo u probušenom čamcu – koliko god veslali voda će nam i dalje ulaziti u čamac.

Kao što smo rekli, veče je doba kada najlakše izneverimo obećanja koja smo sebi dali. A to činimo jer nismo napravili kristalno jasnu sliku o tome koje su nam odluke ZAISTA BITNE.

“Vidite da ja nosim jedino siva i plava odela”, rekao je jednom prilikom Barak Obama. “Pokušavam da smanjim odluke. Ne želim da donosim odluke o tome šta ću jesti ili nositi. Imam mnogo drugih odluka koje treba doneti.”

Automatizujte sve odluke koje nisu bitne!

Potom odredite 2 ili 3 stvari u toku dana, ili nekada samo jednu, koje su vam bitne i koje po svaku cenu morate ispuniti!!!
Više od toga nećete stići! Ne precenjujte sebe. Ali one stvari koje ste zacrtali morate ispuniti! Sve ostale odluke samo su od relativne važnosti. Na ovaj način ćete imati osećaj da ste svakog dana nešto postigli, da niste izneverili sebe, i taj osećaj će vam konstantno pumpati energiju i motivaciju za nova i veća dela! I nećete dolaziti u iskušenje da radite protiv sebe.

Moja večernja rutina svodi se na to da pre spavanja uradim večernju mentalnu vežbu, koja za cilj ima da ostavim sve događaje od tog dana iza sebe i čistog, neopterećenog uma utonem u san.

Jutra i večeri su ono što uokviruje naše dane!

LEKCIJA OD FEILONGA
Pre nekoliko godina bio sam na Šaolin trening-kampu koji je moj prijatelj Feilong organizovao za nekoliko svojih najbližih prijatelja-učenika. Feilong je 90-tih godina proveo 8 godina živeći u hramu Šaolin, pa je ovaj naš ritrit bio kompletno organizovan po pravilima koja su važila u samom hramu. Kako su ti dani tačno izgledali, možda će biti tema nekog narednog posta, ovde želim da naglasim kako su oni počinjali i završavali se.

Svakog jutra prve reči uz buđenje bile su:
“Noć je gotova. Telo i um su probuđeni. Ustani bez oklevanja. Dan počinje.”

Dok su poslednje reči pre spavanja bile:
“Dan je gotov. Odmaramo telo i um. Spavanje će nas ispuniti snagom. Noć počinje.”

Jako, jako moćno.

LEKCIJA OD DUANA
Na kraju, moje navike su moje navike. One ne moraju biti i vaše.
Na primer, svoje mentalne vežbe – jutarnju, večernju i još jednu u toku dana, praktikujem već poslednje 3 godine.
Svakog dana.
One zauzimaju svega 10-ak minuta od 24 sata, ali imaju neprocenjiv učinak, čine da uvek imam koordinate gde se nalazim i kuda idem, a mnoge praktične ideje i uvide dobio sam upravo tokom njihove prakse.

Šta god radi za vas, praktikujte to.
Ali ga praktikujte!

Rečima mog učitelja Duana:

“Kada si već čovek, živi kao čovek.”

Majstor Duan uvek kaže da moramo uneti red u svoj život, a ne živeti kao životinje. To nikako neće ograničiti našu spontanost, već će nam naprotiv omogućiti da se otkačimo, razmahnemo i nadahnuto kreiramo neke izuzetne stvari!

DVE LEKCIJE ZA PONETI
Koje god dobre navike želeli da steknete, ovo su dve lekcije za poneti:

1. PRVO AKCIJA, a volja će slediti. Ne prvo snaga volje (rešio/la sam, moram, daću sve od sebe!), pa iz toga akcije. To ne funkcioniše.
Većina ljudi iz nekog razloga ide obrnuto. Rešio/la sam, moram, daću sve od sebe, itd. i očekuju da iz takvog stava slede adekvatna dela. Poslednjih godina motivacione poruke postale su apsolutni hit na internetu. Svi ih dele i lajkuju.
One vam trenutno pokrenu lavinu motivacije i..šta onda?? Kad dejstvo prestane, vratite se tamo gde ste bili. Motivacija ima relativnu važnost, da, ali nije najvažnija! Najvažniji element je učiniti konkretno delo, i to ne neko epohalno, grandiozno delo. Takva dela samo jačaju naš ego i na duge staze su neodrživa. Što nas dovodi do druge lekcije.

2. Krenuti MALIM KORACIMA! Tek tolikim da nas malčice izbace iz zone komfora. Mali, ali moraju biti KONSTANTNI! Ako imate za cilj da ọjačate noge i 20-30 minuta stojite u “Ma bu” položaju – na nečemu sličnom ja radim sada – krenite od 40 sekundi! Ne više od onoga što će vas tek malo izazvati da ne budete skroz opušteni. Preko toga je kontraproduktivno. Ovo je lekcija koju sam naučio kako od svojih učitelja, tako i proučavajući desetine vrhunskih predstavnika u svom poslu.

U narednom postu opisaću vam detaljno praktičnu primenu ove dve lekcije – kako sam ja stekao jednu novu naviku i kako i vi možete koristiti isti model za sticanje navike koju želite.

Taj post će biti dostupan samo vama koji ste na email listi, neće biti objavljen na blogu.

Isto, a opet različito

Đumbir možemo uzeti u svežem obliku, a možemo i u prahu.
Ista biljka, efekat treba da je isti, zar ne?

Mentu možemo prokuvati 3 minuta, možemo je kuvati 15 minuta.
Dejstvo valjda ne može bitno da se razlikuje.

Ženšena ima više vrsta.
Koliko se zapravo razlikuje njihov efekat?

Banxia biljka je jedna od najčešćih komponenti u kineskim formulama.
Hoćemo li je koristiti u svežem obliku, ili procesuiranu?

Sveži đumbir je tople prirode, ljutog ukusa, koristi se pre svega kod patogena hladnoće-vetra koji je još uvek u površinskom sloju tela, tj. nije prodro duboko i zahvatio unutrašnje organe. Dakle, u slučaju prehlade, kijavice, kašlja, ukočenosti u zglobovima i sl. Ima i izvesno dejstvo u zagrevanju želuca i slezine. Smatra se da ne postoji bolja biljka za neutralisanje mučnine u stomaku od svežeg đumbira. Tradicionalno se stavlja na pupak trudnicama, da bi otklonio nagon za povraćanjem, kao i na akupunkturnu tačku neiguan, da se neutrališe osećaj mučnine, koji se kod nekih ljudi može javiti nakon akupunkture.

Sušeni đumbir je vruće prirode i ljutog ukusa. On prodire u dublje slojeve tela i zagreva tzv. “sredinu” (slezinu i želudac), pa je dobar za varenje, kod dijareje, ili povraćanja, nastalih usled hladnoće u “sredini”. Ima i funkciju poboljšanja cirkulacije i “vraćanja yanga”, kada postoji deficit yanga u srcu i bubrezima. Ova njegova funkcija slična je jednoj od najmoćnijih biljaka u kineskoj medicini – fuzi.

Dakle, kada se smrznemo, pokisnemo, ili nam je muka – svež đumbir u čaj. Kada prehladimo stomačić, ili su nam stopala i šake često hladni – đumbir u prahu.

Menta se kuva samo nekoliko minuta. Nakon 5 minuta kuvanja već počinje da gubi svoja dejstva. Zato u priručnicima za spravljanje mešavine biljnih čajeva postoji napomena da se ona “hou xia”, tj. kasnije ubacuje (pred kraj).

Ženšena ima više različitih vrsta. Njihov efekat se može umnogome razlikovati, i u pogledu potentnosti, i u pogledu funkcija koje obavljaju. Ženšen može bolje nego bilo koja druga biljka pomoći slabom organizmu da povrati energiju (tokom duge bolesti, nakon operacije i sl.), ali samo ako ga pravilno izaberemo i doziramo. Drugi ženšen podiže organizam na taj način što ga hidrira, što je naročito neophodno za dijabetičare. Neke vrste ženšena su znatno slabije potentnosti i možemo reći da uspeh grade na konto svojih sposobnih rođaka.

Banxia u svežem obliku je toksična biljka. Ako imate prilike, možete je staviti na vrh jezika i osetite kako štipa. Ali kroz proces obrade, tzv. paozhi, moguće je neutralisati toksičnost. Znanje o paozhi se u Kini razvijalo vekovima i ono je još jedno veliko umeće koje dugujemo Kinezima. Kroz različite postupke obrade, ne samo da se toksičnim biljkama mogu neutralisati negativni efekti, već se i drugim biljkama može pojačati dejstvo.

 

Da li je ovaj čaj topao ili hladan? Pogrešili ste. :)

Pitanje za vas…

Čaj sa slike koji se nalazi na stolu ispred mene je topao ili hladan?

Ovog puta nema nagrade za tačan odgovor, ali će ih biti – i to za vas koji ste prijavljeni na moju email listu. Ako se još niste pridružili, možete to učiniti sada.

Dakle, odgovor glasi – i jedno i drugo!

Čaj je i topao i hladan.

Topao je po temperaturi, hladan po prirodi.

Ovaj naizgled paradoks zapravo nam otkriva osnovni princip u kineskoj fitoterapiji:

“Hladna bolest leči se toplim (biljkama), topla bolest leči se hladnim (biljkama).”

Ali šta su tople i hladne biljke?

Toplo i hladno odnose se na prirodu biljke. Na njeno svojstvo da zagreva, ili da hladi. Nikako se ne odnosi na temperaturu.

Ako uzmemo u ruke farmakopeju kineskih biljaka, primetićemo da svaka biljka pored svog naziva ima nekoliko kategorija koje opisuju njena svojstva : ukus, prirodu, u koji meridijan u telu ulazi, da li je toksična, itd.

Kada je reč o prirodi određene biljke, razlikujemo tople, vruće, prohladne hladne biljke.

Uzmimo za primer dve biljke koje se nalaze u čaju na slici: bohe i jinyinhua.

 

image

 

Bohe (je zapravo naša menta): ona ima prohladnu prirodu. Pogodna je za letnje prehlade, respiratorni sistem, ali i kod stagnacije krvi i energije u jetri. Zbog svežine koju daje čest je sastojak u zubnim pastama.

Jinyinhua: je hladne prirode, koristi se kod vrućih poremećaja u plućima (pluća u kineskoj medicini obuhvataju čitav respiratorni sistem, a blisko su povezana sa kožom), kao i u srcu i želucu. Pošto je hladnije prirode od mente, dobra je i u slučaju različitih tipova kožnih oboljenja, nastalih usled vreline u organizmu.

U kombinaciji, ove dve biljke su odlično rešenje za letnju prehladu, ali i za jednostavno hlađenje organizma u toplim danima.

Tipičan primer tople biljke je đumbir. On je idealan za zimske prehlade, umirivanje želuca (mučninu) i otklanjanje viška vlage iz organizma (nakon što pokisnemo, recimo).

Ali kako da kod bolesnika sa prehladom znamo da li je bolest hladne ili tople prirode?

Ako je pokrivač jezika žute boje, a usta i usne suvi, šlajm gušći i intenzivnije boje, velika je verovatnoća da se radi o višku toplote u telu. Obično se dobija u letnjim mesecima.

Ako je pokrivač jezika bele boje, bez izraženog osećaja žeđi, a šlajm tečniji i bleđi, najverovatnije je u pitanju hladan sindrom. Uobičajeno je zimi.

Ipak, nekada se dešava da sindrom nije čisto vruć, ili čisto hladan.

Nekada, na primer, iako nam jezik i izlučevine ukazuju na vrelinu u telu, puls nam može dati suprotnu informaciju.

Ako je puls na cun poziciji radijalne arterije desne ruke (puls pluća) snažan, brz, ne popušta pod pritiskom, tada se definitivno radi o vrućem patogenu, i mirne duše možemo prepisati biljke hladnije prirode.

Ali ako je puls na tom mestu “udubljenog” oblika, nema snagu i pod pritiskom slabi ili nestaje, tada znamo da postoji slabost, deficit u organizmu, te bez obzira na simptome toplote, ne smemo dati isključivo hladne biljke – već moramo dodati nešto toplih, koje će podići organizam.

Naći pravu meru u dijagnozi i tretmanu odlika je dobrih lekara.

I još jedno pitanje za kraj:

Kako je moguće leti dobiti “zimsku” prehladu, a zimi “letnju” prehladu?

Možete slobodno ostaviti komentar.

 

 

8 stvari koje možemo naučiti od Kineza

1. FOKUS I UPORNOST

Fokus bilo na ono što trenutno rade, ili na krajnji cilj. Ako nešto rade, potpuno su u tome, svom pažnjom, ne postoji ništa što će im odvući pažnju. Ako imaju neki daleki cilj, svaki njihov potez biće na ovaj ili onaj način usmeren na ostvarenje tog cilja. Makar on bio i decenijama daleko. Prijatelj mi je nedavno pričao kako je čitao članak o kineskoj porodici koja je želela da se iseli iz Kine u Ameriku. I pošto direktno iseljenje nije bilo moguće, oni su nekoliko godina proveli na nekom malom ostrvu u Polineziji, nakon čega su uspeli da se dokopaju Amerike. Kada sam to čuo pomislio sam “Da, to su Kinezi.”
Sećam se i jedne situacije iz 2007. godine, dok sam kao bezbrižni student u Pekingu sedeo na stepeništu fakulteta i sa drugarom ispijao kinesko pivo – ispred nas je jedna devojka učila da vozi bicikl. Zavrtela bi jednom pedalu i sekund kasnije bi se dočekala obema nogama na zemlji. I opet tako. I opet tako. Bila je samo 3-4 metra udaljena od nas, tako da smo gledali levo-desno kako napreduju njeni prvi pokušaji vožnje bicikla. U početku je bilo pomalo smešno, nakon nekog vremena je postalo simpatično, a sat i po kasnije smo joj se divili.
Kada putujem, često na aerodromima srećem ljude sa naših ex-Yu prostora. Ako primetim lica koja zveraju unaokolo, sve bi nešto hteli, a ne znaju tačno šta, bam, to je to – naš čovek! Tek kada se nađemo u međunarodnom okruženju, tada postaje očigledno koliko nam kao narodu nedostaje fokusiranost. Ali ako bismo uspeli da zadržimo tu našu lepršavost, neobuzdanost i maštovitost, koja nedostaje mnogim drugim narodima, a dodamo fokusiranost i upornost, verujem da bi to bila formula za uspeh – čime god se bavili!

2. SKROMNOST

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

“Uvećaj stvari i umanjićeš ih. Umanji stvari i uvećaćeš ih.” – kaže nam Lao Ce. Skromnost je među Kinezima oduvek visoko vrednovana i ona je ostala jedna od vrlina koju nisu napustili ni danas, i pored tektonskih promena u modernom kineskom društvu. Kinez će uvek gledati da umanji svoje zasluge, a uveća tuđe. Kada nazdravlja uz piće, trudiće se da vrh njegove čaše bude na nižem nivou od vrha čaše onoga s kim nazdravlja, da bi time pokazao kako je on na nižem nivou. Ranije su u kineskom jeziku postojale čak i reči za “ja” u skromnom obliku. Mi ne moramo ići dotle, ali malo skromnosti ne bi bolelo.

3. POŠTOVANJE STARIJIH, POŠTOVANJE UČITELJA 

image

Profesora, lekara, sportista, ljudi koji su nešto postigli, ljudi sa znanjem i iskustvom. Prelepo je videti kako  ove duboko ukorenjene konfučijanske vrednosti i dalje žive, a to se najbolje vidi kada se nalazite u grupi učenika nekog priznatog lekara, ili učitelja borilačkih veština.

4. PODRŽAVANJE DRUGIH U ONOME ŠTO RADE

filip33

Ako se na bilo koji način kreativno izrazite – rečju, pesmom, igrom, slikom… oni nikada neće reći “Ma to je glupo, vidi ga.” Uvek ćeš dobiti podršku i oni će ti se priključiti u tome što radiš. Onako kako to deca rade.

5. STAROST NIJE BOLEST

filip32

Kina je raj za penzionere. Svom tati sam rekao da ću ga odvesti u Kinu da tamo provede penzionerske dane. Već samo pominjanje “penzionerskih dana” u nama budi kakve asocijacije? Daljinski u rukama, džangrizanje mladima, u najboljem slučaju šah u parku. Kineski penzioneri su daleko kreativniji i srećniji. Ujutru u parkovima, ili u toku dana i uveče na trgovima, svuda ćete videti grupice starijih ljudi koji pevaju, igraju, sviraju, razgibavaju se, ili samo lupkaju po telu da pospeše cirkulaciju. Velika želja mi je da jednog dana napravim dokumentarac o životu starih ljudi u Kini (zapravo, sakupljanje materijala je već u procesu 😉 ).

6. OBROCI NA VREME I URAVNOTEŽENI 

image

Doručkuje se ujutru oko 7-8, ruča u 12-13, večera oko 18 sati. Nećete videti obrok koji se sastoji samo od komada mesine. Povrće dominira, a meso je iseckano u komadiće. Još nešto: kada se jede priča se o hrani. To je jedan običaj u kojem Kinezi uživaju tokom svakog obroka – komentarišu se jela, ukusi, i to je sjajan način da se um fokusira na sam proces jedenja, na taj trenutak.

7. VEŽBANJE U CILJU ZDRAVLJA

image

Z-d-r-a-v-lj-a! Ne mršavljenja, ne zategnutog tela, ne nekih fiks ideja o svom izgledu, ne maksimalnog iscrpljivanja da bi se obeznanio nakon stresnog dana na poslu. Oni vežbaju da bi bili zdravi. Nema grča na licu od 25 km džoginga – Kinezi su za brzo hodanje, lagano trčkaranje, fluidne pokrete, istezanje. Cilj je da se pokrenu krv i energija, stimuliše rad unutrašnjih organa, istegne telo, ojačaju tetive i mišići.

8. QIGONG I TAIJIQUAN (ĆIGONG I TAIĐIĆUEN)

image

Tradicionalni sistemi statičkih i dinamičkih vežbi u cilju unapređenja fizičkog i mentalnog zdravlja, bolje fokusiranosti uma i sticanja posebnih veština. To su najlepše i najkorisnije vežbe koje možete raditi sa svojim telom i duhom. Dragocena zaostavština koju dugujemo kineskoj civilizaciji.

Kako smo jednom zecu akupunkturom produžili život -tačka Renzhong-

Ispitivanja fizioloških funkcija na kunićima uvek se završavaju tragično. U Kini svakako, verovatno i drugde. Kunić na stolu ispred mene, čije smo funkcije u telu pratili, mogao je da ih okonča i pre završetka eksperimenta, čime bi se ispitivanje smatralo neuspešanim (zanimljivi moralni standardi, možemo primetiti). Zahvaljujući jednoj iglici i dva pametna studenta, pogađate ko je jedan od njih, do toga ipak nije došlo.

Šta se zapravo dogodilo?

Imali smo redovne fakultetske vežbe iz fiziologije. Na svakom stolu nalazio se po jedan kunić, na grupicu od 7-8 studenata. Zeka koji je bio određen za moju grupu dobio je unapred propisanu dozu anestezije, lagano se umirio i seciranje je krenulo po protokolu. Ničeg neobičnog nije bilo. Sve dok 10 minuta kasnije njegove funkcije nisu počele da otkazuju, da bi ubrzo i potpuno prestale. Svi studenti su jurnuli ka našem stolu, profesor je prišao i krenuo da masažom u predelu srca pokuša da vrati zeku u život. Prošao je minut, dva, tri, i dalje bez znakova života. Bilo je jasno da su šanse za oporavak sada već minimalne. 

U tom trenutku neko se setio da pokušamo sa ubadanjem akupunkturne igle – i to u tačku Suliao, za koju nam je profesorka akupunkture navodno rekla da se koristi u hitnim slučajevima. Hrabra koleginica sa grupe krenula je u akciju spasavanja, vešto zabola iglicu u vrh zekinog nosića i stimulisala je snažnom ti-cha manipulacijom (igla se brzim pokretima pomera uspravno gore-dole).

Nikakve reakcije.

Kolektivno razočaranje.

Tada sam se ja uključio sa predlogom da probamo sa snažnom stimulacijom tačke Renzhong, od davnina poznate kao “tačka za podizanje iz mrtvih”.

Bilo je potrebno malo veštine da se locira i ubode tačka između njuškice i usne na zekinom malom licu. Iglica je zabodena i nakon sekund ili dva manipulacije, zekin stomak krenuo je da se pomera! Srce je počelo brzo da kuca. Boja u očima se vratila.

Svi oko stola uglas su napravili uzdah čuđenja-oduševljenja. Zekine funkcije su se stabilizovale i ispitivanje je moglo da se nastavi.

 

*

 

Tačka Renzhong

 

Ako je neko od vas gledao kineski film “Red cliff” (2008.), možda se seća scene spasavanja stimulisanjem tačke Renzhong.

Renzhong je od davnina smatrana za tačku koja “vraća svest”. Poznata je i pod imenom Shuigou, a u Zapadnom sistemu  kao DU 26 ili GV 26.

Nalazi se na 2/3 puta od gornje ivice usne do donje ivice nosa.

 

Renzhong 1

 

Stimuliše se iglicom ili prstom, tj. noktom palca ili kažiprsta, a može se i zavući kažiprst ispod gornje usne, a palcem pritisnuti sa gornje strane.

Renzhong je definitivno prva opcija kada je reč o tačkama za vraćanje svesti.

Koristi se kod padanja u nesvest, epilepsije, mentalnih poremećaja, različitih devijacija, problema sa kičmom i lumbalnim delom.

 

Renzhong 2


Ima stumulativan efekat kod depresije, ali suprotan – sedativan kod manije.

U Yifushu bolnici u Tjenđinu, koja se nalazi odmah uz moj fakultet, ona je nezaobilazan deo tretmana kod neuroloških poremećaja nastalih nakon moždanog udara – paralize lica, jedne stane tela, ili kod utrnuća jednog dela tela i sl. 

U svakodnevnom životu, pola minuta pritiska na Renzhong je odličan izbor za pojačanje budnosti i fokusiranje. 

Upravo sam je pritisnuo. Mozak je dobio signal i nastavljam pisanje svež i oran. 🙂

Prvi zapis o ovoj tački (tada pod imenom Shuigou), pojavio se u uopšte prvom poznatom spisu posvećenom samo akupunkturi “Zhen jiu jia yi jing” – u mom slobodnom prevodu “Azbuka akupunkture” – iz 3. veka naše ere.

Ime Renzhong, kao i upotreba ove tačke u hitnim slučajevima počinje sa fenomenalnim spisom taoiste Ge Honga “Zhou hou bei ji fang”, ili “Priručnik za hitne recepte koji nosite u rukavu”, iz 4. veka.

Uzgred, ljudi u Kini ranije su nosili odeću širokih rukava u kojima bi držali bilo priručnike, bilo predmete za samoodbranu – kao što mi je jednom prilikom demonstrirao moj učitelj Duan Zhiliang, kada je vezao kanap u čvor, sakrio ga ispod rukava i pokazao mi kako ga izvući i primeniti u borbi.

U akupunkturi i meditaciji DU 26 je mesto spajanja prednjeg Ren kanala (meridijana) i zadnjeg Du kanala. 
Smatra se da postavljanjem jezika na nepce omogućavamo spajanje ova dva kanala i energije u njima.


Za one koji žele da odu korak dalje (iz sve snage podržavam), kratak pregled anatomskih odlika i mehanizma delovanja Renzhonga na simpatički nervni sistem, pogledajte ovde.

 

Ako je neko od vas ubadao iglicu u ovo mesto zna koliko je to bolno. Suze same liju niz lice.
Ali da li je bol jedini faktor efikasnosti ove tačke, možete pročitati ovde.

 

Koga zanima detaljnije o efektima tačke Renzhong na ljude i životinje, do toga šta su farmeri generacijama radili u Austriji i Finskoj, imate opširan članak ovde.

 

A ukoliko više volite priče o spasavanju domorotkinje sa Tajvana, evo je ovde.

 

Linkovi su na engleskom jeziku.

“Ove kineske biljke su čudesne!”

Stiže mi jednog jutra poruka na Weixin-u (što je kineska verzija WhatsApp-a), drugar moli da uradim nešto za njegovu poznanicu koja ima zdravstvenih problema. Njena najbolja drugarica mu se poverila da je Adna očajna, da svaki dan plače zbog kašlja koji joj već dve nedelje ne da mira, stvara napor u grudima i ne dozvoljava noću da spava. Antibiotici nisu davali rezultate i nije znala gde da potraži drugo rešenje. Naravno da sam bez razmišljanja prihvatio je odvedem kod lekara kineske medicine.

Adna je nedugo pre toga u svojoj Rusiji preležala upalu pluća. Hladan i zagađen pekinški vazduh, kombinovan sa hladnom vodom koju je pila, učinili su da se njena rovita pluća iznova oštete.

Lekarka joj je pogledala puls, jezik, ispitala o uzrocima njenih simptoma, o navikama u ishrani, stolici, itd. i prepisala joj biljnu formulu. Koktel-čaj se sastojao od 7-8 biljaka. Ponela ga je kući i pila dva puta dnevno. Već drugog dana me je presrećna zvala da je kašalj skoro sasvim prestao.

Yeah!

Nakon nekog vremena zvao sam je da proverim kako se oseća, rekla mi je da se kašalj vratio. Priznala je da nije mogla da odoli da popije hladno piće i sada je ponovo očajna. Naravno da sam joj odgovorio da me ne zanima da je ponovo vodim kod lekara i ako se sama ne čuva, zašto bi ikog drugog bilo briga za njeno zdravlje.

I naravno da sam je nakon toga ponovo uputio, ovog puta kod drugog lekara, koji je pripisao drugi čaj. Dakle, nakon 2-3 nedelje njena dijagnoza je bila malo drugačija, tako da su i biljke bile druge. I već narednog dana kašalj se smanjio 80%. Rekla mi je oduševljeno da su ove biljke prosto čudesne i da će ih poneti sa sobom nazad u Rusiju.

Ono što želim da podvučem kao poruku je upravo to “fino podešavanje” tretmana u kineskoj medicini. Svaki tretman je prilagođen konkretnom pacijentu u konkretnom trenutku. To ubadanje tačno u centar mete, u stotku, ne u 60, ne u 80, nego u 100, to je ono što daje lepotu i magičnost kineskoj medicini.

Šta su, zaboga, Zang i Fu organi?

Jedan od genijalnih uvida kineske medicine je podela na Zang organe i Fu organe. Mnogi lekari kineske medicine začuđeni su da takva podela ne postoji i u zvaničnoj medicini. Kako su oni podeljeni?

 

U Zang organe spadaju:

– srce

– pluća

– jetra

– slezina

– bubrezi

Iz ugla kineske medicine, karakteristika ovih pet organa je da su ispunjeni, ali ne popunjeni. Pod ispunjenim se podrazumeva da su Zang organi ti u kojima su  skladišteni esencija (jing) i energija (qi).

 

Fu organi su:

– želudac

– žučna kesa

– tanko crevo

– debelo crevo

– bešika

– trostruki grejač

Ovi organi su popunjeni, ali ne ispunjeni. Oni su uključeni u procese vezane za hranu i tečnosti (pa su stoga popunjeni), ali ne mogu da skladište jing i qi.

 

Osim ove dve, postoji i treća kategorija Ekstra-Fu organa. Oni istovremeno imaju karakteristike i Zang organa i Fu organa:

– mozak

– kosti

– koštana srž

– krvni sudovi

– žučna kesa

– materica

 

Da, dobro ste primetili (ili ako niste, zašto čitate mehanički!”#$%($# ), kineska medicina smatra da je žučna kesa specifičan organ, koji se ponekad ponaša kao tipičan Fu, a ponekad kao Ekstra-Fu organ.

 

Važno je naglasiti da kada se u kineskoj medicini govori o određenom organu, to se ne odnosi samo na anatomski organ, već pre na njegovu FIZIOLOŠKU FUNKCIJU. Ovo je vrlo važno shvatiti da ne bi dolazilo do zabune. Dakle, iako se koristi naziv organa (slezina, srce, itd.), ne misli se na sam anatomski organ. Fiziološka funkcija jednog organa u kineskoj medicini može obuhvatati funkcije nekoliko organa u anatomskom smislu, i obrnuto – funkcija jednog organa u Zapadnoj medicini može se odnositi na funkcije više organa u kineskoj.

 

Svaka podela mora imati praktičnu vrednost, inače je beskorisna.

 

Zanima me kako vama izgleda Zang-Fu podela:

 

Zbunjujuće i potpuno bespotrebno?

Zanimljivo, ali bez naročite praktične vredosti?

Ako mislite da ima smisla, zbog čega tačno tako mislite?

Da li  se Zang i Fu organi razlikuju gledano iz ugla zvanične medicine i kakva nam je korist od toga?

 

Ostavite komentar, nema definitivnih odgovora i formiraćemo ih zajedno.

 

Neizbežno ću pisati još mnogo toga o Zang i Fu organima, oni predstavljaju jedan od temelja kineske medicine.

 

Akupunkturna tačka: -Kong Zui-

Tačka Kongzui ne spada u najpoznatije tačke u kineskoj medicini. Zašto sam onda izabrao da predstavljanje akupunkturnih tačaka krenem baš od nje? Iz dva razloga. Zato što je vrlo efikasna. A drugi razlog je – zašto da ne?!

Kongzui pripada meridijanu pluća (LU 6) i nalazi se na podlaktici, izmedju dve kosti, 7 cuna*  iznad zgloba šake.

Koristi se da stimuliše rad pluća, pokrene qi i zaustavi krvarenje. Klasični tekstovi (uključujuci i Sun Simiaov “Hiljadu zlata vrednih formula”, iz vremena dinastije Tang) ističu njenu upotrebu u slučajevima “vrućeg patogena koji je prodro u organizam, izazvao visoku temperaturu i istovremeno hladan bol u rukama, a pacijent se pritom ne znoji, te se patogen ne može lako eliminisati”. Osim toga, pomaže u slučaju kašlja, oteklog grla i iskašljavanja krvi (ova poslednja funkcija se naročito naglašava). Efikasna je i kod upala disajnih puteva, upale pluća, ili hemoroida.

Nije potrebna nikakva naročita dodatna stimulacija i možete sami probati makar akupresuru. Dakle, u slučaju visoke temperature, ali  obavezno bez znojenja.

Pogledajmo primer iz prakse jednog iskusnog lekara kineske medicine:

“Muškarac, 58 god., povišena temperatura 39,5, ne znoji se. 1.1.2005.  došao je na pregled, rekao je da je proveo u bolnici 3 dana, potom u drugoj bolnici još 4 dana, primao infuziju, ali temperatura se nije povukla. Pošto je na preporuku prijatelja došao kod mene, ubo sam mu tačke Kongzui, Hegu, Fuliu. Nakon 2 sata temperatura se povukla i on se radostan vratio kući.”

* Cun je mera koju koristimo za lociranje akupunkturnih tačaka. Ako spojimo 4 prsta svoje šake (bez palca), njihova širina predstavlja 3 cuna – za merenje na sopstvenom telu, ili na ljudima slične konstitucije kao naše. Širina palca je 1 cun.

Principi lečenja u kineskoj medicini

Da bismo razumeli principe lečenja, moramo prvo napraviti razliku između “korena” i “grane”. Koren označava primarni aspekt bolesti, onaj koji igra odlučujuću ulogu. Grana je sekundarni aspekt. Koren i grana tako mogu imati različita značenja. U smislu vitalnog qi-a naspram patogena, vitalni qi (nazovimo ga uslovno imunitet) je koren, a patogen je grana; u smislu uzroka i simptoma bolesti – uzrok je koren, simptom je grana; ako gledamo hronološki redosled – starija (primarna) bolest je koren, novija (sekundarna) je grana.

Bolest se uvek odlikuje simptomima, ali ti simptomi su samo IZRAZ bolesti, ne i SUŠTINA bolesti. Na primer, glavobolja može biti izazvana različitim uzrocima: spoljašnjim patogenom, nedostatkom krvi, vlagom u telu, stagnacijom krvi, hiperaktivnošću yang-a jetre, itd. Adekvatna terapija, stoga, može uslediti tek nakon temeljne analize i shodno potrebi se pristupa uklanjanju patogena, prehranjivanju krvi, otklanjanju vlage, aktivaciji krvi ili umirivanju yang-a jetre, u cilju postizanja zadovoljavajućeg efekta.

Tretman usmeren na koren bolesti:

Najčešće se primenjuje kod hroničnih bolesti. Podrazumeva da se leči suština bolesti, suštinski uzrok koji je doveo do bolesti. Na primer, nedostatak yin-a doveo je do unutrašnje toplote i izazvao vrelinu u plućima , koja se ispoljila preko kašlja, blago povišene temperture, suvih usta i grla, crvenila u licu, znojenja u toku noći, itd. U tom slučaju simptom kao što je kašalj je grana, a nedostatak yin-a je koren. Prema tome, tretman bi trebalo da bude usmeren na jačanje yin-a, ne bi li se “navlažila” pluća, a ne direktno na otklanjanje kašlja.

Tretman usmeren na granu bolesti:

Opšte pravilo jeste da se, kad god je to moguće, primeni tretman usmeren na koren bolesti. Ipak, u slučaju komplikovanijih bolesti postoji podela na akutni (primarni) i hronični (sekundarni) aspekt. Ako je akutna komponenta ozbiljnije prirode, do nivoa da postane glavni aspekt bolesti, koji može ugroziti život pacijenta ili uticati na tretman korena bolesti, tada se prvo pristupa lečenju grane bolesti. Konačan cilj, međutim, i dalje ostaje lečenje korena.

Istovremeno lečenje korena i grane:

Ako su i grana i koren hronični ili akutni, oba se leče istovremeno. Tako ako je spoljašnji vrući patogen prodro u organizam i oštetio yin (tečnosti) u telu, izazvavši bol i nadutost u stomaku, zatvor, suva usta, ispucale usne, itd. – tretman treba usmeriti na uklanjanje vrućeg patogena i ishranjivanje yin tečnosti u telu. Ako bi se samo pristupilo uklanjanju patogena, tečnost u telu bi i dalje bivala oštećena, a ako bi se samo prehranjivao yin, vrelina u telu ne bi bila uklonjena.

Rutinski tretman i obrnuti tretman:

Rutinski tretman podrazumeva da se na osnovu simptoma i znakova odredi priroda bolesti (hladna ili topla, spoljašnja ili unutrašnja, nedostatak ili višak...) i u odnosu na to odrediti tretman (hlađenje za toplotu, umanjivanje u slučaju viška i sl.). Ovo je uobičajeni način lečenja koji ide nasuprot suštine bolesti.

Obrnuti tretman: kod komplikovanijih i ozbiljnijih bolesti postoje lažne manifestacije, koje nisu u skladu sa suštinom bolesti. Stoga se ne leči prosto hladnoća kod simptoma hladnoće, ili toplota kod znakova toplote, već se moraju razlučiti prave i lažne manifestacije, te se, naizgled paradoksalno, toplota leči zagrevanjem, a hladoća hlađenjem. Na primer, u nekim slučajevima ekstremne unutrašnje toplote, usled toga što je yang potisnuo yin, mogu se pojaviti znakovi hladnoće, recimo ledene ruke i noge. Ovaj znak hladnoće je lažan, stoga tretman i dalje treba da bude – hlađenje.
Kod nekih pacijenata sa manjkom yang-a javljaju se lažne manifestacije toplote, npr. crveni obrazi, ali za tretman i dalje treba koristiti tople biljke.
Ako je dijareja izazvana stagnacijom hrane, ne samo da ne treba koristiti lekove protiv dijareje, nego je naprotiv potreban lek koji će proterati, otkloniti zastoj, i time izlečiti dijareju.