U spisu
“Unutrašnji kanon Žutog cara” (
“Nei jing”), koji označava početak i izvorište kineske medicine, u uvodnom poglavlju nalazimo rečenicu koja je svojevrsni recept za dugovečnost – ona i danas, nakon 2500 godina nadahnjuje veliki broj ljudi u Kini i svetu zainteresovanih za kultivaciju tela i duha (na kineskom “
yang sheng” – “
negovanje života“).”Nei jing” je delo različitih autora (iz poštovanja prema ugledu drevnog Žutog cara objedinjenih pod njegovim imenom), nastajalo u periodu od nekoliko vekova i napisano je u formi dijaloga između Žutog cara i njegovog učitelja Qi Bo-a. Više o “Nei jingu” možete pročitati u mom ranijem postu
ovde.U prvom poglavlju, koje je u celini posvećeno negovanju života, Žuti car pita svog Nebeskog učitelja:
” Čuo sam kako su drevni ljudi davnih vremena u svom Proleću i jeseni (Životu, prim. prev
.) premašivali 100 godina, a da u životnim aktivnostima nisu oronuli. Današnji ljudi, pak, oronu u životnim aktivnostima na pola od toga. Jesu li se vremena promenila, ili su ljudi to izgubili?” Qi Bo odgovara:
“Drevni ljudi davnih vremena,
oni su poznavali Dao,
upravljali se Yin-om i Yang-om,
harmonizovali se Veštinama,
u jelu i piću imali su meru,
u dnevnim aktivnostima imali su pravilnost,
nisu se uludo iscrpljivali;
stoga su mogli održati sjedinjenim telo i duh,
i ispuniti svoje Nebeske godine,
otići tek nakon što navrše 100 godina.”
Da pogledamo bliže svaki red ponaosob…
Drevni ljudi davnih vremena – odnosi se na najstariji period u kineskoj istoriji, za koji se vezuju mnoge ličnosti koje su ljudima podarile znanja iz različitih oblasti.
Oni su poznavali Dao – mudri ljudi koji su u to vreme živeli poznavali su zakone prirode, Dao.
Upravljali se Yin-om i Yang-om – oni su prepoznavali i vodili se zakonima Yin-a i Yang-a. Ako im je bilo hladno, zagrejali bi se. Ako im je bilo toplo, rashladili bi se.
Harmonizovali se Veštinama – harmoniju su postizali vodeći se različitim veštinama koje su u to vreme već bile uobličene: daojin i ćigong vežbe, kao i kalkulacije na osnovu položaja nebeskih tela (astrologija).
U jelu i piću imali su meru – pre svega se odnosi na količinu hrane i pića koju su unosili.
U dnevnim aktivnostima imali su pravilnost – odnosi se na praćenje ritma prirode, ustajanje i odlazak na spavanje u skladu sa izlaskom i zalaskom sunca.
Nisu se uludo iscrpljivali – nisu uludo trošili životnu vitalnost kroz preteranu fizičku i seksualnu aktivnost.
Stoga su mogli održati sjedinjenim telo i duh – zbog svega prethodno navedenog, oni su mogli zadržati u jedinstvu telo i duh, koje je u vreme autora “Nei jinga” očigledno već bilo izgubljeno.
I ispuniti svoje Nebeske godine – termin Nebeske godine označava godine života koje je nebo dodelilo svakom čoveku, odnosno pun potencijal godina koji je svakome od nas određen.
Otići tek nakon što navrše 100 godina – ljudi najstarijih vremena mogli su da dosegnu pun potencijal svojih nebeskih godina i napuste život tek pošto ih ispune. Broj 100 se ne odnosi nužno na 100 godina (mada se može i tako shvatiti), već na jednu zaokruženu celinu, u svoj svojoj punoći.
*
Nekoliko misli za kraj:
– Među 4 klasika kineske medicine “Nei jing” je najznačajniji.
Kinezi nisu olako nazivali jedno delo klasikom. To je moglo biti samo delo u kojem su sadržane istine koje su oduvek bile istine i koje će zauvek to biti.
Klasik je ono delo koje je napisano na nivou koji ne može biti prevaziđen nijednim drugim kasnije napisanim delom na istu temu.
U vreme “Nei jinga” štampa nije postojala, hartije nije bilo, znakovi su se urezivali na bambusovim pločicama. I jedino ako je nešto bilo smatrano od neprocenjivog značaja budućim generacijama moglo je ostati na njima zabeleženo i dalje prepisivano.
– “Nei jing” daje uputstva za lečenje, ali on nije spis o lečenju bolesti. Zbog toga što predstavlja osnovni spis i kamen temeljac koji označava zvaničan početak kineske medicine, tumačen je kao vodič za lečenje bolesti.
On zapravo samo koristi jezik onoga što danas nazivamo kineska medicina da nas nauči kako da pratimo Dao prirode, uskladimo se sa Yin-om i Yang-om i kako da intervenišemo ako dođe do njihovog poremećaja.
Pokazuje nam kako da ostvarimo pun potencijal onoga što nam je nebom dato, i to je njegova suština!
Dete dobijeno veštačkom oplodnjom svakako će doneti beskrajnu radost roditeljima. U to nema sumnje. I moderna medicina će svako tako dobijeno dete smatrati uspehom. U izvesnim slučajevima i ja bih savetovao parovima da pribegnu ovom načinu. Ali samo kao poslednje utočište. Mislim da joj se pristupa mnogo češće nego što je potrebno, bez svesti o posledicama.
Jedna od oblasti na koje je kineska medicina ponosna je i lečenje neplodnosti. Imajte to u vidu. Mnogo beba rođeno je zahvaljujući kineskoj medicini. Siguran sam da svi mi želimo da ostvarimo pun potencijal (u ovom slučaju prenesemo najkvalitetnije gene, kao i zaštitimo zdravlje roditelja), pre nego da tražimo prečice koje nisu u skladu sa prirodom.
– U delu koji se odnosi na ishranu mudrih ljudi iz davnih vremena stoji: “U jelu i piću imali su meru.” Tamo ne piše: “Jeli su ribu, ali nisu jeli teletinu”, ili “Jeli su krastavac, ali ne kuvani krompir.”
Osnovni problem sa ishranom i u vreme “Unutrašnjeg kanona”, i danas, jeste neumerenost u hrani i piću. Pojačana neredovnošću ishrane i stilom života. A sadržaj ishrane dolazi tek nakon ovoga. Vodite računa.
*
Ja često na putu od Tjenđina do Pekinga u vozu ponavljam sebi ovu rečenicu, kao mantru.
Ako bude prilike, voleo bih da vam je izrecitujem u originalu, na kineskom. (Kako samo lepo zvuči u originalu……)
Do tada pročitajte još jednom:
“Drevni ljudi davnih vremena, oni su poznavali Dao, upravljali se Yin-om i Yang-om, harmonizovali se Veštinama, u jelu i piću imali su meru, u dnevnim aktivnostima imali su pravilnost, nisu se uludo iscrpljivali; stoga su mogli održati sjedinjenim telo i duh, i ispuniti svoje Nebeske godine, otići tek nakon što navrše 100 godina.”
(P.S. Prevod sa kineskog je moj.)