Magija kineske medicine

Kineska medicina je drugi najveći medicinski sistem na svetu, sistem kroz koji je “prošlo” više milijardi ljudi tokom više hiljada godina. Jedni je uzdižu u nebesa i pripisuju magično dejstvo, drugi odmahuju da je površna i  nema naučne osnove.
Šta je to što kinesku medicinu čini posebnom, često i jedinstvenom?

HOLISTIČKI PRISTUP

kineske medicine je ono što se često ističe u prvi plan. Još u najstarijem medicinskom spisu, “Kanonu Žutog cara” (“Huangdi neijing “, ili samo “Nei jing“) ustanovljena su tri osnovna holistička principa kineske medicine:

1. JEDINSTVO UNUTAR TELA.  Ljudsko telo je jedinstvena organska celina. Telo je sačinjeno od 5 zang organa, 6 fu organa i ostalog tkiva. Svi oni obavljaju svoje zasebne funkcije, ali su istovremeno povezani sistemom meridijana.

Fiziologija i patologija u kineskoj medicini vode se, dakle, ovim principom. To znači da se promene u unutrašnjim organima, kao i promene qi-a i krvi reflektuju i detektuju u spoljašnjim promenama (na koži, očima, boji lica, pulsu, itd.)

2. JEDINSTVO ČOVEKA I PRIRODE.  Principi koje važe u celoj prirodi, važe i za čoveka. Tako se, recimo, u proleće i leto priroda budi i otvara, pa je i kod čoveka tada tzv. yang qi bliže površini, koža je relaksirana, više se znojimo, manje uriniramo. U jesen i zimu yang qi se povlači unutra, koža je zategnutija, manje se znojimo, a više uriniramo.

Geografske okolnosti životne sredine takođe nas određuju. Suva i vlažna klima će se različito odraziti na našu kožu, slezinu, formirati nam različite navike u ishrani, itd.

3. JEDINSTVO ČOVEKA I DRUŠTVA. Uređenost porodice, zajednice, društva ima veliki uticaj na nas. Porodica je osnovna jedinica harmonije za kinesko društvo. Sem toga, promena društvenog statusa i materijalnog stanja često donosi i zdravstvene promene.

TEORIJA YIN-YANG; TEORIJA PET FAZA (PET ELEMENATA) 

Teorija yin-yang i teorija pet promena uobličene su još pre naše ere i jednako su primenljive kako na medicinu tako i na sve druge sfere života.

ODREĐIVANJE TRETMANA NA OSNOVU SINDROMA (A NE NA OSNOVU BOLESTI) 

Ovo je bitna karakteristika tradicionalne kineske medicine, pa ću ići malo detaljnije. Određivanje sindroma znači da su dijagnostika i tretmani u kineskoj medicini pre svega usmereni na identifikovanje sindroma, tj. stanja pacijenta u tom datom trenutku, ili u toj fazi bolesti, a tek onda same bolesti. Tako postoji, na primer, sindrom stagnacije krvi, sindrom vatre u srcu (koja se može dalje spustiti i zahvatiti tanko crevo), vlage u slezini, slabosti u bubrezima, vetra i hladnoće u površinskom sloju tela, itd. To znači da se isti sindrom može pojaviti u različitim bolestima, i da se različiti sindromi mogu javiti u jednoj istoj bolesti. I to dalje znači da se iste bolesti mogu lečiti na različit, a različite bolesti na isti način. Na primer, za običnu prehladu se neće primeniti isti tretman ako je smo je dobili u zimu i ako smo je dobili u leto, ako ju je dobio čovek u Sahari i u Sibiru, ako je u početnoj fazi, i poodmakloj, ako pacijent ima druge prateće reakcije i ako ih nema. Obrnuto, iste kineske formule (lekovi sačinjeni od kombinacije više biljaka), ili akupunkturna tačke, mogu se koristiti za širok spektar različitih poremećaja. Na primer, čuvena formula “Liu Wei Di Huang Wanprvobitno je bila sačinjena za lečenje dečijih bolesti. Danas je uglavnom koriste ljudi srednjeg doba i stariji, kod slabosti u bubrezima, jetri i sl.

Prioritet određivanja sindroma nikako ne treba tumačiti tako da se u KM ne obraca paznja na identifikovanje bolesti. Od najranijeg doba govori se o imenima bolesti, te u drevnim tekstovima stoji kako se npr. određena biljka koristi u slučaju određene bolesti. I danas se mnoge od njih koriste za te iste bolesti (recimo biljka huanglian za dizenteriju). Ono što želim da naglasim je da u kineskoj medicini nikako ne važi pravilo ista bolest – isti lek, različita bolest – različiti lek.
Dakle, da bi se lečenje uspešno sprovelo jeste važno odrediti bolest, ali je ključno odrediti sindrom, bolest se leči tako što se izleči sindrom.

BAGANG METOD

Kako se određuju sindromi? Prvi korak je da Jedno podelimo na Dva. Na Yin i Yang.  Da odredimo da li je sindrom koji dijagnostikujemo Yin ili  Yang prirode. Danas se to uglavnom radi pomoću Bagang metoda. On obuhvata 8 stanja razvrstanih u 4 para: toplo-hladno, višak-manjak, spoljašnje-unutrašnje, Yin-Yang. Elegancija kineske medicine jeste u tome što sve danas poznate, uključujući i vrlo kompliksne bolesti i sindrome, za koje u konvencionalnoj medicini postoje hiljade različitih latinskih naziva, sve njih može podvesti u neku od kategorija dobijenih kombinacijom ovih 8 stanja, i prema njima odrediti dijagnozu i tretman.

JEZIK, PULS

Specifična dijagnostika je svakako nešto što ne može a da ne upadne u oči kada se govori o KM, i tu pre svega mislimo na dijagnozu na osnovu jezika i pulsa. Celokupna dijagnostika KM-a se naziva Si Zhen metod. On podrazumeva 4 metoda dijagnostike (“Si Zhen” upravo i znači “Četiri metoda dijagnostike”) – Posmatranje, Ispitivanje, Osluškivanje i Opipavanje.

Dijagnostika na osnovu jezika spada u Posmatranje, a pulsa u Opipavanje. Pažljivo gledajući boju, veličinu, vlažnost, itd. jezika možemo dobiti preko potrebne informacije za dijagnostikovanje sindroma i bolesti.
Puls je posebna priča. Današnji lekar kineske medicine opipava puls na radijalnoj arteriji obe ruke, te u odnosu na brzinu, dubinu, jačinu, oblik, itd. pulsiranja razlikuje 30-ak (ili više) pulseva. O oba ova, a i drugim metodima dijagnostike pisaću detaljnije u narednim postovima.

AKUPUNKTURA I BILJKE

U pogledu tretmana, biljke i akupunktura su prvi izbor. Možemo primetiti da iako se na Zapadu češće praktikuje akupunktura, u Kini prioritet ima terapija biljkama. Postoje razlozi za obe ove pojave, i o tome više u narednim postovima. Danas se u Kini lekari TKM uglavnom bave ili akupunkturom, ili biljkama. Ipak, jedan od najvećih lekara u istoriji kineske medicine, Sun SiMiao naglašavao je da se biljke i akupunktura moraju zajedno koristiti i da tek tada “bolest nema kuda da pobegne”. Tuina masaža, terapija čašama, moksibuscija, guaša, itd. su takođe metodi isceljivanja koji se svakodnevno mogu videti u kineskim bolnicama.

TERMINOLOGIJA 

Primetili ste sigurno još jednu osobenost kineske medicine, a to je – neobična terminologija. Jin i jang, vatra, vetar, vlaga, “zlo” (patogen), manjak, višak, podmazivanje, zagrevanje…  su izrazi kojima komunicira kineska medicina.

BOGATSTVO TRADICIJE

Mnogi drevni narodi imali su slične metode dijagnostikovanja i lečenja. Ajurvedska medicina, tibetanska, antička grčka (koja je u vreme Vizantije uticala i na razvoj medicine u Srbiji, te, zanimljivo, postoje zapisi kako se u prvoj srpskoj bolnici u vreme svetog Save pacijentima čitao puls), medicina američkih indijanaca, afričkih, bliskoistočnih naroda, itd. – sve one su imali pojedince koji su mogli uspešno lečiti komplikovane bolesti. Ali nijedan sistem nije se toliko razvio, nijedna narodna medicina nema dužu i sistematičniju tradiciju i toliki niz klasičnih medicinskih spisa kao što je to slučaj s kineskom medicinom.

Da li je kineska medicina zaista nenadmašna u lečenju stanja poput hronicnih oboljenja, raznih vrsta bolova,  ženskih i muških bolesti, neplodnosti, kožnih oboljenja, hormonalnih poremećaja, nesanice, stresa, a u rukama veštog praktičara i izuzetno komplikovanih bolesti, koje konvencionalna medicina teško može izlečiti?

Pozivam vas da zajedno zavirimo iza zavese i pogledamo u čemu je magija kineske medicine…

1 Komentar
  • Biljana
    28.7.2016.

    Poštovani,
    recite mi molom Vas, da li ima leka za nas obolele od epilepsije?
    Unapred zahvalna…

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *.