Kratko uputstvo za rad sa pacijentima: Faktor Fleksibilnosti

Evo mene, vrednice, koji pišem post i na moru, a on glasi ovakooo…

Čuvajte se opštepoznatih istina.

“Treba jesti što više sirove hrane.”

“Zdravo je rekreativno se baviti sportom.”

“Nemojte raditi više stvari u isto vreme.”

A šta ako vaš stomačić nije spreman za toliko sirove hrane? I sve i da jeste, šta ako time previše hladite organizam i time usporavate procese u njemu?

Stvarno mislite da je nakon što nedelju dana samo sedite, ležite i jedete, zdravo igrati fudbal dva puta nedeljno, gde se izjurcate do iznemoglosti? I to u večernjem terminu 20-22h, kada je prirodno vreme da se telo i um opuste i pripreme za san.

Sveto je pravilo da ne treba gledati tv/ tablet/telefon dok jedemo. Ali ako ste seli da jedete, a u sebi se mislite kome ste zaboravili da se javite, ili šta će se desiti u novoj epizodi omiljene serije, bolje je da se javite ljudima/pogledate seriju, nego da jedete u stresu.
 

Kada sam pre nekoliko godina kao entuzijastični zeleni klinac (a sada sam, jasno, ostvareni mudrac) došao u Kinu sa ciljem da pronađem majstora Duana, prvog dana našeg poznanstva on me je pozvao kod sebe kući, jeli smo obrok, on je očekivao goste, gosti su kasnili, on je usred jela ustao, uzeo svoj mali mobilni telefon i pozvao ih. Ja sam pomislio…auuu..prekršio je sveto pravilo.. Kad se jede, jede se. Kada se telefonira, telefonira se.

Glupost!

Slepo držanje pravila je samo za one koji vole da nameste blagoprepodobni osmeh (nešto a la naš premijer) i ubeđuju okolinu kako su oni zaboga srećni i smireni.

Svako pravilo, koliko god bilo sveto, je fleksibilno i treba ga prilagoditi vremenu, situaciji i osobi.

Pacijent leži ispred tebe na stolu. Uradio si mu masažu. Primenio si tehniku pokretanja i spuštanja krvi u donje ekstremitete, tako da su mu glava i srce “ohlađeni” od misli i emocija i u potpunom relaksu. U polu-snu je. I ti tada, u takvom trenutku, hoćeš da mu zabadaš akupunkturne iglice u osetljive tačke, da rizikuješ da u trenutku uboda poremetiš svu tu dugim i pažljivim radom stvorenu harmoniju. Samo zato što tvoj protokol to nalaže? Samo zato što su oni došli na AKUPUNKTURU? Ili zato što si ti došao na posao sa unapred smišljenim planom da tom pacijentu obavezno bockaš te i te tačke?

Imao sam sreću (i znanje) da radim sa nekim velikim učiteljima kineske medicine, kineskim i stranim.

Jedan od njih je redovno ponavljao jednu rečenicu.

“Šta god radili tokom tretmana, nikada nemojte zaboraviti na osobu koja leži ispred vas na stolu.”

On je znao koliko je lako za praktičara (naročito mladog) da se zanese knjiški naučenim znanjem i tehnikama koje jedva čeka da primeni u praksi. Da se izgubi u opštepoznatim formama, po principu “za te i te poremećaje radimo to i to.”

Ako ste, kao što mnogi ljudi sa ove email liste jesu, izabrali da se bavite isceljivanjem, to nije posao od 9-5, niti je posao samo kada ste sa pacijentima.

Neophodno je konstantno usavršavati, rafinirati pristup, metode, tehnike rada, prepoznati šta je ono što je pacijentu u datom trenutku potrebno i tome pribeći, koliko god suludo, neobično i van svakih normi to bilo.

Jednom prilikom sam u dvorištu fakulteta kroz prozor primetio profesorku Song kako stoji na svega nekoliko santimetara od prvog prolećnog pupoljka na grani jednog drveta i posmatra ga pažljivo i koncentrisano kao da može da vidi njegovu promenu i rast iz sekunda u sekund. Odmah sam napustio beskorisno akademsko predavanje na kojem sam ne nalazio i strčao dole da pozdravim profesorku i ne propustim priliku da porazgovaram s njom o neortodoksnim metodama koje ona koristi u lečenju svojih pacijenata. (Slika dole je nastala tom prilikom)

Sve je isceljivanje.

Zagrljaj, topla reč, blagi pogled, oštar pogled, agresivna kritika, zastrašivanje, ćutanje, prećutkivanje, prisutan dodir, ili stoprocentna prisutnost u sebi bez ama baš ikakve skrivene poruke za pacijenta.
 

Da bi se to postiglo, mora se pre svega raditi na sebi. Zbog toga je rad sa drugima pre svega rezultat rada sa sobom.

Rečima jednog drugog mog učitelja: “Ako se baviš lečenjem drugih i to činiš iz stava da si ti nekakav iscelitelj..pomagač..već si napravio veliku grešku. Istinsko lečenje ne dolazi iz tvoje potrebe da nekoga izlečiš. Ono dolazi iz rada na sebi, iz uzdizanja sebe na frekvenciju koja uvlači u sebe onoga sa kim radiš i nesvesno menja njegovu frekvenciju. Bez napora. Bez želje i potrebe da to učiniš.”

Ako se na ovaj način bavite lečenjem, uvek ćete imati posla.

I uvek ćete imati ljude koji će želeti da budu u vašoj blizini.

I dolaziće vam upravo oni ljudi koji treba da vam dolaze.

I bićete srećni i ispunjeni, bez napora i potrebe da budete Neko.

Samo pssssst..nikome ni reči..ovo je tajna koju sam rekao samo vama..ako čuje konkurencija uzeće vam posao….!

🙂