E ovako se to radi u Kini…

Opisaću vam kako izgleda pratiti kineske lekare u bolničkoj praksi. Grad u kojem sam, Tjenđin, je tradicionalan, na glasu kao najbolje mesto za učenje akupunkture u Kini, pa je reprezentativan za pisanje na ovu temu.

Ovde će biti reči uglavnom o lekarima koje sam pratio poslednjih nekoliko meseci, a bilo ih je, svakako, još drugih za ovih 5-6 godina..


1. Dr Zhao
Devojka u kasnim dvadestetim godinama, poslednjih 6-7 godina radi u Nankai bolnici (bolnici poznatoj po tome da upalu slepog creva uspešno leči metodama kineske medicine), zadužena za akupunkturni deo oporavka nakon moždanog udara. Nankai integrativna bolnica kombinuje zapadnu medicinu (dijagnostičke metode, lekove, itd.) sa kineskom (akupunktura, biljne napitke, spravice za masažu) u cilju postizanja boljeg efekta. Dr Zhao je vrlo profesionalna, posvećena osoba divnog, plemenitog srca. Uvek na licu nosi bolničku masku. Ja sam je zvao Nindža.

 

Nindži sam na pauzi radio akupunkturu

Jednom prilikom sam, ipak, video nindžino lice.. :/ Akupunktura koju ona koristi ubrzava oporavak kod mnogih pacijenata. Naučila me je u kojim slučajevima akupunktura nije adekvatna nakon moždanog udara. Naučila me je nekim varijacijama u sistemu akupunkture koji koristi, koje je ona otkrila tokom prakse. Govorila je i koji simptomi se brže, a koji teže i sporije leče. Ipak, iako je bilo odstupanja, akupunktura dr Zhao je bila velikim delom šablonska. Koristile su se uglavnom iste tačke za iste simpitome. Pacijenata je puno, ona je jedina na odeljenju, nema se vremena za bolje. A i tako se učilo od svojih učitelja…


2. Dr Cheng
je svojevrsni fenomen. Za jedno pre podne (3,5 sata) izbocka 120-130 pacijenata. Ja sam bio zadužen da beležim kad je vreme da se vade iglice (i vadio ih) i često mu je bio potreban oko 1 minut da u pacijenta bocne 30-50 iglica! Za 3 nedelje nije me ni konstatovao, nijednom mi se nije obratio, kad bih pitao nešto odgovorio bi užurbano u 2 reči. Ok je. Video sam i njegov način rada. Sigurno neću tako raditi u svojoj praksi. Ali i to je put za mnogoljudnu naciju sa manjkom praktičara i način da akupunktura bude jeftina i svima dostupna.

Količina iglica koju dr Cheng iskoristi za 3,5 sata rada


3. Dr Wang
Nekoliko puta sam otišao sprat iznad dr Chenga da posetim dr Wanga. Potpuno druga priča. Kineski izraz “tiexin” savršeno opisuje Dr Wanga.. “tie” – “lepiti” “xin” – “srce, duša”.. neko tako drag da se prilepi za srce. Toplina u ophođenju prema svima, savršeno uredna kosa, stav holivudskog (ovde bi rekli korejskog) glumca, iskrena radoznalost i otvorenost prema strancima, beskrajna strpljivost da svakog slobodnog trenutka odgovori na koja god pitanja imamo mi studenti oko njega.

Dr Wang

Ako i ne pitamo, on sam priča, bocka i istovremeno objašnjava zašto ta tačka, koja je pozadina izbora tačaka i eventualnih manipulacija za datog pacijenta. Jako mi se dopada njegov stil, daleko je bliže onome na šta smo mi na Zapadu navikli. Ono što me malkice muči je njegov cold reading. Cold reading je zapravo jednan bitan fenomen u medicini (i u Kini i na Zapadu), kojim ću se posebno pozabaviti jer mi je lično jako zanimljiv, a o njemu se gotovo uopršte ne priča (idealno u saradnji sa nekim psihologom..imate li ideju s kim?).


4. Dr Wang
Jedan od veterana kineske medicine (ne mešati sa veterinarima, kao u ovom skeču Ali G-ja..). Najbolji lekari u Kini se nikada ne penzionišu. Oni zvanično odu u penziju, a onda se vrate da nastave da služe zajednici do kraja. Društveno im je usađena velika odgovornost da svoje znanje i veštinu dele dok su živi. To nije pitanje izbora. To se očekuje i to svi rade.
Dr Wanga mi je preporučio prijatelj-kolega Čileanac, koji je sa njim u bolnici proveo neko vreme. Bio je oduševljem “ludačkim”, kako je rekao, efektima njegove akupunkture u tretiranju bolova, ukočenosti, paralize lica i drugih oboljenja. Obišao sam dr Wanga dva puta do sada i video i sâm čudesno brze efekte.

Devojčica ispred ordinacije dr Wanga

Taj drugar Čileanac me je upozorio da je dr Wang tradicionalna stara škola. To u prevodu znači da budem spreman na nezgodnu narav, visoke zahteve, a da se od studenta očekuje pokornost, marljiv rad, praćenje lekara u stopu, dosipanje vruće vode u njegov čaj (i to pre nego što se šolja isprazni) i slično. Imajući prethodno iskustvo sa majstorom Duanom, znao sam pravila i poštovao ih. Dr Wang je to primetio i bio nešto otvoreniji nego što bi, verujem, nače bio prema stranom studentu. Dok je bockao iglice u leđa pacijenta, pitao me je odakle sam i kako sam odgovorio tako se desilo nešto neočekivano, nešto što me je momentalno katapultiralo u prvi red najbližih učenika dr Wanga (za šta je obično potrebno mnogo više vremena i poverenja). Istog trenutka kada sam izgovorio ime zemlje, on je stao sa bockanjem, naglo podigao glavu i rekao: “Srbija? Jugoslavija?!” Osetio sam da tu postoji nešto više od “Tito, Valter, naši prijatelji”, drage ali već uobičajene reakcije ljudi njegove generacije. “Ja sam bio tamo!” – nastavio je, “Mi smo bili poslati 1991. da uspostavimo zvaničan centar za kinesku medicinu u tadašnjoj Jugoslaviji. Onda se zaratilo pa smo morali da se vratimo.” Znao sam za taj poduhvat, jer poznajem i neke druge lekare koji su bili u istom tom timu. Dr Wang se satima nakon toga prisećao anegdota iz ex-Yu republika, nasmejao me svojim odličnim izgovorom “dobar dan”, “hvala”, i iznenadio da se još uvek seća “tu boli?” i još ponečime.. 🙂 Nažalost, ja sam zauzet drugim stvarima u drugoj bolnici, koje su mi obavezne, a on radi samo 2 dana u nedelji, tako da nije bilo više prilike za kontakt. Ipak, narednog semestra, kada budemo mogli sami da izaberemo kog lekara ćemo pratiti, svakako ću izabrati njega. Scene od prošle posete, poput ‘otkočivanja’ pacijenata pomoću jedne ili dve iglice (uz zabezeknuto lice pacijenta) i vađenje mašinice za brijanje iz fijoke i brijanje usred razgovora sa pacijentom o simptomima (da niko pritom nije našao u tome ama baš ništa čudno.. joj da ste samo videli.. 🙂 ), obećavaju dobar spoj ludog i korisnog sa korpulentnim dr Wangom.


5. Dr Liu
Trenutno najviše vremena provodim sa dr Liuom. On je internista kineske medicine, stručnjak za ono što se u kineskoj medicini zove bolesti slezine i želuca. Nadimanje, bolovi u stomaku, podrigivanje, poremćaji u varenju, gastritis, čir i slično. Potpuno otkačen, slobodan, podseća me donekle na majstora Duana, izdire se na pacijente i učenike, a svi ga obožavamo – jer mu je stalo do ljudi. Sa njim imam prilike da opipam mnogo različitih pulseva i vidim puno jezika (više desetina svakog dana), da naučim o važnosti pulsne i dijagnostike jezika na jednom nivou (npr. kad nam jasno daju informacije o slabosti u slezini, ili zastoju protoka qi-a, vrelini u telu, ili kada dođe krupan, spolja snažan čovek, a puls mu je slab kao kod neke neuhranjene tinejdžerke.. kineski lekari za njih imaju izraz “外强中干” – “spolja snažan, u sredini slab”), ali i njihovim ograničenjima – stranci, zanesenjaci, kada uče kinesku medicinu, nekad sve karte bacaju na puls i jezik, ignorišući dijagnostičke metode konvencionalne medicine – i onda se može, na primer, desiti da se puls i jezik poprave nakon tretmana kineskom medicinom, pacijent oseti olakšanje simptoma, a onda BAM napad kamena u bubregu, ili snimak pokaže tumor.

Nemam sliku vezanu za dr Liua, nek’ za ovu priliku uskoči načelnik Mu, njega mnogo volim..

Načelnik Mu – učitelj tuina masaže i partner za tenis 🙂


6. Dr Zhang
je nešto posebno. Poseban kalibar. Postoji dr Zhang i postoje ostali. Dr Zhang Zhilong je izumeo nekoliko novih, zvanično priznatih stilova u akupunkturi (!!), napisao više knjiga o akupunkturi i biljnim formulama, jedno je od velikih imena savremene kineske medicine.

Dr Zhang daje inervju

Ponedeljkom popodne imam privilegiju da budem sa njim. Prvi deo radnog vremena radi akupunkturu, drugi biljke. Oko njega je puno kineskih studenata. Prisutna je neverovatna gustina njihove pažnje i celo težište pažnje se pomera sa svakim i najmanjim njegovim pokretom, u svakom trenutku. Svi učenici gledaju u doktora i po govoru tela pokušavaju da pročitaju šta mu je potrebno. Jedan učenik u svakom trenutku ima stoličicu na točkiće pod rukom, za slučaj da doktor, dok obilazi pacijente koji leže na krevetetima, poželi da sedne, jer mu je taj položaj zgodniji da zabada iglice. Druga učenica (uvek je učenica!) je tu da mu platnenom maramicom obriše znoj sa čela. Ta ista, ili druga, učenica će i skloniti šiške sa doktorovih očiju i zaglaviti ih u njegovu preostalu kosu ako mu one padnu u oči (da, i to!), uz standardno raportiranje o pacijentima, dosipanje vode u čaj i ostalo. Kada smo koleginica sa Tajvana i ja prvi put otišli da ga upoznamo, on je radio nešto što je specifično za tradicionalne kineske lekare. Dok je radio akupunkturu bio je smrtno ozbiljan, zastrašujuć, učenici su bili na iglama. Muva je mogla da se čuje. Onda je najtišim glasom postavio pitanje jednom svom učeniku: “Koji su sve mogući razlozi da se ne postigne tzv. ‘de qi’ efekat nakon uboda igle?” Ovaj se zaledio. Nije se usudio da kaže više od dve reči. Nije ga ni pogledao dr Zhang. Obratio se drugom. “Zašto koristimo shaoyang meridijan za lečenje utrnulosti?” Muk. Pekao ih je žive na vatri i puštao da se krčkaju u sopstvenom soku. I to je trajalo. I trajalo. I trajalo. Cilj je bio skriven, ali jasan. Došla su tog dana dva nova učenika. Treba nas zastrašiti. Treba sami da odustanemo od daljeg dolaska. Takvog učitelja ne može bilo ko da prati. Ako pak nastavimo da dolazimo, treba da smo spremni na sve izazove. Imam veliko poštovanje prema radu doktora Zhanga. Zavirio sam samo u mali deo onoga što radi. Upoznao sam pacijenta kojem je biljkama i akupunkturom spustio nivo šećera u krvi za 20 na 6, i održava ga u tim granicama. Zato je moj primarni cilj narednih meseci da prođem kroz što više materijala koji je napisao i naučim što više iz njegovog sistema, da mogu da budem makar blizu minimuma nivoa koji se očekuje. Krenuo sam…


Ovo je pregled najvažnijih lekara od kojih sam učio u poslednje vreme. Ono što im je, uglavnom, zajedničko je da: rade previše, zarađuju premalo, troše se mnogo, brže stare i propadaju. Kulturološki razlozi.

I za kraj – postoji priča da pravi kineski učitelji kriju svoje znanje. Ja ne mislim da je to nužno tako. Zapravo, jedan od mojih ranijih učitelja, Andrew Nugent-Head (takođe veliko ime u svetu kineske medicine, Amerikanac koji je tokom prethodne skoro 3 decenije pratio puno sjajnih majstora i lekara u Kini) kaže da oni pravi jedva čekaju da svoje znanje podele, da to izbija iz njih, da jedva da mogu da iskontrolišu taj poriv. Ali sa učenicima koji su vredni toga. Neće trošiti vreme na bezvredne učenike.

3 Komentara
  • Bojana
    5.9.2017.

    Sjajan tekst!

  • Snezana
    19.8.2018.

    Poštovani Filipe, kako gleda kineska medicina na diabet tipa 2 i da li i oni smatraju da je taj poremećaj neizleciv? Hvala vam za tekstove koji su veoma interesantni, slikoviti i sadrže korisne savete.

    S poštovanjem
    Snezana P.

    • Filip Manja
      2.9.2018.

      U Kini sam pratio neke lekare koji su mogli ljudima odrzavati, navodno i leciti, dijabetes tipa 2 uz pomoc biljaka i akupunkture, bez lekova.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *.