Ovo je prvi post u okviru trilogije o NAVIKAMA.
U njemu ćemo baciti pogled na dva perioda u toku svakog našeg dana koja opredeljuju kako će izgledati naši dani, a time i naš život.
Navika je naša druga priroda.
I kao što prema kineskoj medicini nema puno smisla pribegavati lečenju biljkama ukoliko slezina i želudac nisu zdravi (jer kako će se iskoristiti lekoviti potencijal biljaka ako ova dva organa ne obavljaju dobro svoje funkcije), tako ni učenje bilo koje materije ili veštine ne može biti uspešno ako naš um nije receptivan, tj. adekvatno “kalibrisan”.
Stubovi koji podupiru naš um i omogućavaju mu da upija saznanja svojim punim potencijalom su upravo naše NAVIKE.
I ako se sada spustimo iz ptičije perspektive na zemlju i pogledamo koji su to konkretni trenuci u toku našeg svakodnevnog života koji su odlučujući za njegovo oblikovanje, presudni za to da li će naši dani biti uspešni ili neuspešni, ispunjeni, ili ne, da li ćemo osećati da živimo punim plućima, ili će nam svaki dan biti nova muka – možemo videti sledeće:
JUTRO. “Je l’ znaš one dane kada ustaneš rano ujutru, lagano se istuširaš, skuvaš sebi kafu, spremiš doručak, prelistaš jutarnje vesti i polako se spremiš za odlazak na posao? E pa moja jutra nikada nisu takva!!! Zvoni mi alarm, skačem iz kreveta, jurim da sve obavim, istrčavam napolje, ništa ne stižem, u stresu sam šta sam zaboravio da uradim…!”
Je l’ vam zvuči poznato priča mog prijatelja iz Šangaja?
Jutro je ono što opredeljuje naš dan.
Ako ga provedemo haotično ili protraćimo besmisleno – velika je verovatnoća da će nam i ostatak dana biti takav.
I ako su nam svi dani takvi – to je recept za besmislen život.
Preko dana smo obično zauzeti obavezama, nekako guramo automatski, ali drugi kritičan momenat je
VEČE. Tokom dana obično donosimo bezbroj odluka (među kojima je mnogo onih beznačajnih), a veče je vreme kada nam pada koncentracija, a sa njom i obećanja koja smo dali sebi, npr. – “danas neću jesti slatkiše.” I nakon konstantnog stresa od toga kako doneti pravu odluku, da li smo doneli ispravnu odluku, da li ćemo stići da obavimo sve zacrtano i sl., mi se uveče sažalimo na sebe i, u ovom primeru, utešimo svojim porokom, jer – zalužili smo! (:/)
Ali…
Evo rešenjaaaa!
JUTRO
Ne mogu dovoljno naglasiti koliki je značaj toga kako započinjemo dan. Ovde ću podeliti SVOJU jutarnju i večernju rutinu i dati vam još neke dodatne ideje.
Moje uobičajeno buđenje je između 6:10 i 7:10. U letnjim mesecima je nešto ranije, u zimskim kasnije. Nije prirodno ustajati uvek u isto vreme. U većini zemalja se zato u proleće i jesen menja računanje vremena (ali ne i u Kini!).
Gledajte da uvek ostavite sebi vremena da se potpuno razbudite pre nego što vam krenu dnevne obaveze. Nikako nije dobro vam alarm zvoni za buđenje i već nakon pola sata ste u školi ili kancelariji. Neka to bude barem sat vremena (još bolje ako je duže).
Kada se probudim, u krevetu ne ostajem duže od nekoliko minuta. Nema razvlačenja i odugovlačenja.
Dok još nisam ustao, prva stvar koju uradim jeste moja jutarnja mentalna vežba (ko voli da zove meditacija, može i tako). Ona traje svega 4-5 minuta, ali je izuzetno bitna komponenta za formiranje smisleno provedenog dana. Nakon toga često uradim nekoliko fizičkih vežbi istezanja i tada ustajem iz kreveta. Ako imate vremena, odlično je uraditi nekoliko ćigong ili joga vežbi, ili samomasaža, da se telo podesi za dnevne aktivnosti.
Naredno što uradim je da popijem 2 čaše mlake vode. I sačekam bar 10-15 minuta pre nego što unesem nešto drugo u želudac.
U mojoj trenutnoj rutini sledeće na redu je mleveni prah za slezinu i prah za bubrege – smiksam ta dva miksa zajedno i dobijem savršeni miks desetak semenki, plodova i korenja, koji prelijem medom sa Filipina!
Nakon toga sledi doručak.
Ponekad pre doručka pojedem neko voće, ali pazim da ono ne bude suviše hladne prirode (ili temperature). Mnogo ljudi danas ima izvesnu slabost u slezini i želucu, pa popularni savet “unosite sveže voće i ceđene sokove ujutru pre jela” treba uzeti sa dozom opreza. Pola lubenice na prazan stomak verovatno nije dobra ideja.
Kasnije u toku dana obavljam sve što je neophodno (konkretno, predavanja i druge obaveze na fakultetu), ali bez obzira na to koje obaveze imam, postoji još nekoliko rituala koje svakog dana obavljam. Zavisno od toga na sticanju koje veštine trenutno radim, ta rutina će zauzeti mesto negde u mom kalendaru.
VEČE
Odlazak na spavanje NA VREME je nešto što se ne naglašava dovoljno, kada je reč o spavanju. Često se kaže da je potrebno 7-8 sati sna. Ali to nije dovoljno precizno. Da bismo se istinski odmorili i pripremili telo i um za naredni dan, potrebno je otići u krevet NA VREME. Najbolje do 22, najkasnije 23 sata.
Uspešan dan počinje veče pre.
Faktor spavanja jednako je bitan koliko i ishrana i fizička aktivnost. Napravite eksperiment sa sobom. Odredite SAMO NEDELJU DANA sebi da ležete i ustajete na vreme. Možda ćete imati problem prva dva dana dok ne uđete u ritam, ali odmah nakon toga krećete da ubirate plodove svoje odluke!
ZAPAMTITE: Ako ispunite ova tri faktora – spavanje na vreme, solidna ishrana i umerena fizička aktivnost – već ćete sebi stvoriti REZERVE ENERGIJE koje možete iskoristiti za šta god želite. Ove tri stvari dolaze PRE (ili paralelno) nego što krenemo sa bilo kojim spiritualnim praksama koje rade sa našom energijom.
U protivnom ćemo izgledati kao da želimo da plovimo u probušenom čamcu – koliko god veslali voda će nam i dalje ulaziti u čamac.
Kao što smo rekli, veče je doba kada najlakše izneverimo obećanja koja smo sebi dali. A to činimo jer nismo napravili kristalno jasnu sliku o tome koje su nam odluke ZAISTA BITNE.
“Vidite da ja nosim jedino siva i plava odela”, rekao je jednom prilikom Barak Obama. “Pokušavam da smanjim odluke. Ne želim da donosim odluke o tome šta ću jesti ili nositi. Imam mnogo drugih odluka koje treba doneti.”
Automatizujte sve odluke koje nisu bitne!
Potom odredite 2 ili 3 stvari u toku dana, ili nekada samo jednu, koje su vam bitne i koje po svaku cenu morate ispuniti!!!
Više od toga nećete stići! Ne precenjujte sebe. Ali one stvari koje ste zacrtali morate ispuniti! Sve ostale odluke samo su od relativne važnosti. Na ovaj način ćete imati osećaj da ste svakog dana nešto postigli, da niste izneverili sebe, i taj osećaj će vam konstantno pumpati energiju i motivaciju za nova i veća dela! I nećete dolaziti u iskušenje da radite protiv sebe.
Moja večernja rutina svodi se na to da pre spavanja uradim večernju mentalnu vežbu, koja za cilj ima da ostavim sve događaje od tog dana iza sebe i čistog, neopterećenog uma utonem u san.
Jutra i večeri su ono što uokviruje naše dane!
LEKCIJA OD FEILONGA
Pre nekoliko godina bio sam na Šaolin trening-kampu koji je moj prijatelj Feilong organizovao za nekoliko svojih najbližih prijatelja-učenika. Feilong je 90-tih godina proveo 8 godina živeći u hramu Šaolin, pa je ovaj naš ritrit bio kompletno organizovan po pravilima koja su važila u samom hramu. Kako su ti dani tačno izgledali, možda će biti tema nekog narednog posta, ovde želim da naglasim kako su oni počinjali i završavali se.
Svakog jutra prve reči uz buđenje bile su:
“Noć je gotova. Telo i um su probuđeni. Ustani bez oklevanja. Dan počinje.”
Dok su poslednje reči pre spavanja bile:
“Dan je gotov. Odmaramo telo i um. Spavanje će nas ispuniti snagom. Noć počinje.”
Jako, jako moćno.
LEKCIJA OD DUANA
Na kraju, moje navike su moje navike. One ne moraju biti i vaše.
Na primer, svoje mentalne vežbe – jutarnju, večernju i još jednu u toku dana, praktikujem već poslednje 3 godine.
Svakog dana.
One zauzimaju svega 10-ak minuta od 24 sata, ali imaju neprocenjiv učinak, čine da uvek imam koordinate gde se nalazim i kuda idem, a mnoge praktične ideje i uvide dobio sam upravo tokom njihove prakse.
Šta god radi za vas, praktikujte to.
Ali ga praktikujte!
Rečima mog učitelja Duana:
“Kada si već čovek, živi kao čovek.”
Majstor Duan uvek kaže da moramo uneti red u svoj život, a ne živeti kao životinje. To nikako neće ograničiti našu spontanost, već će nam naprotiv omogućiti da se otkačimo, razmahnemo i nadahnuto kreiramo neke izuzetne stvari!
DVE LEKCIJE ZA PONETI
Koje god dobre navike želeli da steknete, ovo su dve lekcije za poneti:
1. PRVO AKCIJA, a volja će slediti. Ne prvo snaga volje (rešio/la sam, moram, daću sve od sebe!), pa iz toga akcije. To ne funkcioniše.
Većina ljudi iz nekog razloga ide obrnuto. Rešio/la sam, moram, daću sve od sebe, itd. i očekuju da iz takvog stava slede adekvatna dela. Poslednjih godina motivacione poruke postale su apsolutni hit na internetu. Svi ih dele i lajkuju.
One vam trenutno pokrenu lavinu motivacije i..šta onda?? Kad dejstvo prestane, vratite se tamo gde ste bili. Motivacija ima relativnu važnost, da, ali nije najvažnija! Najvažniji element je učiniti konkretno delo, i to ne neko epohalno, grandiozno delo. Takva dela samo jačaju naš ego i na duge staze su neodrživa. Što nas dovodi do druge lekcije.
2. Krenuti MALIM KORACIMA! Tek tolikim da nas malčice izbace iz zone komfora. Mali, ali moraju biti KONSTANTNI! Ako imate za cilj da ọjačate noge i 20-30 minuta stojite u “Ma bu” položaju – na nečemu sličnom ja radim sada – krenite od 40 sekundi! Ne više od onoga što će vas tek malo izazvati da ne budete skroz opušteni. Preko toga je kontraproduktivno. Ovo je lekcija koju sam naučio kako od svojih učitelja, tako i proučavajući desetine vrhunskih predstavnika u svom poslu.
U narednom postu opisaću vam detaljno praktičnu primenu ove dve lekcije – kako sam ja stekao jednu novu naviku i kako i vi možete koristiti isti model za sticanje navike koju želite.
Taj post će biti dostupan samo vama koji ste na email listi, neće biti objavljen na blogu.