Da li je ovaj čaj topao ili hladan? Pogrešili ste. :)

Pitanje za vas…

Čaj sa slike koji se nalazi na stolu ispred mene je topao ili hladan?

Ovog puta nema nagrade za tačan odgovor, ali će ih biti – i to za vas koji ste prijavljeni na moju email listu. Ako se još niste pridružili, možete to učiniti sada.

Dakle, odgovor glasi – i jedno i drugo!

Čaj je i topao i hladan.

Topao je po temperaturi, hladan po prirodi.

Ovaj naizgled paradoks zapravo nam otkriva osnovni princip u kineskoj fitoterapiji:

“Hladna bolest leči se toplim (biljkama), topla bolest leči se hladnim (biljkama).”

Ali šta su tople i hladne biljke?

Toplo i hladno odnose se na prirodu biljke. Na njeno svojstvo da zagreva, ili da hladi. Nikako se ne odnosi na temperaturu.

Ako uzmemo u ruke farmakopeju kineskih biljaka, primetićemo da svaka biljka pored svog naziva ima nekoliko kategorija koje opisuju njena svojstva : ukus, prirodu, u koji meridijan u telu ulazi, da li je toksična, itd.

Kada je reč o prirodi određene biljke, razlikujemo tople, vruće, prohladne hladne biljke.

Uzmimo za primer dve biljke koje se nalaze u čaju na slici: bohe i jinyinhua.

 

image

 

Bohe (je zapravo naša menta): ona ima prohladnu prirodu. Pogodna je za letnje prehlade, respiratorni sistem, ali i kod stagnacije krvi i energije u jetri. Zbog svežine koju daje čest je sastojak u zubnim pastama.

Jinyinhua: je hladne prirode, koristi se kod vrućih poremećaja u plućima (pluća u kineskoj medicini obuhvataju čitav respiratorni sistem, a blisko su povezana sa kožom), kao i u srcu i želucu. Pošto je hladnije prirode od mente, dobra je i u slučaju različitih tipova kožnih oboljenja, nastalih usled vreline u organizmu.

U kombinaciji, ove dve biljke su odlično rešenje za letnju prehladu, ali i za jednostavno hlađenje organizma u toplim danima.

Tipičan primer tople biljke je đumbir. On je idealan za zimske prehlade, umirivanje želuca (mučninu) i otklanjanje viška vlage iz organizma (nakon što pokisnemo, recimo).

Ali kako da kod bolesnika sa prehladom znamo da li je bolest hladne ili tople prirode?

Ako je pokrivač jezika žute boje, a usta i usne suvi, šlajm gušći i intenzivnije boje, velika je verovatnoća da se radi o višku toplote u telu. Obično se dobija u letnjim mesecima.

Ako je pokrivač jezika bele boje, bez izraženog osećaja žeđi, a šlajm tečniji i bleđi, najverovatnije je u pitanju hladan sindrom. Uobičajeno je zimi.

Ipak, nekada se dešava da sindrom nije čisto vruć, ili čisto hladan.

Nekada, na primer, iako nam jezik i izlučevine ukazuju na vrelinu u telu, puls nam može dati suprotnu informaciju.

Ako je puls na cun poziciji radijalne arterije desne ruke (puls pluća) snažan, brz, ne popušta pod pritiskom, tada se definitivno radi o vrućem patogenu, i mirne duše možemo prepisati biljke hladnije prirode.

Ali ako je puls na tom mestu “udubljenog” oblika, nema snagu i pod pritiskom slabi ili nestaje, tada znamo da postoji slabost, deficit u organizmu, te bez obzira na simptome toplote, ne smemo dati isključivo hladne biljke – već moramo dodati nešto toplih, koje će podići organizam.

Naći pravu meru u dijagnozi i tretmanu odlika je dobrih lekara.

I još jedno pitanje za kraj:

Kako je moguće leti dobiti “zimsku” prehladu, a zimi “letnju” prehladu?

Možete slobodno ostaviti komentar.

 

 

2 Komentara
  • Milica
    19.10.2014.

    Hmm, Zimi letnja prehlada, i obrnuto, se možda kači preteranim “hlađenjem” leti ( faktičkim temperaturnim, ili “toplotom” zimi?) Odličan tekst, kao i svaki drugi.. Daj nam svega Filipe! 🙂
    Radost!

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *.